Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 10. ЗА 1883

на ту лепу цељ ; од кад се то жели, да се кости нашег милог Бранка.. . Одборници. Ево листе, изволите по могућности и вашој доброј вољи. . . Госпа. Заиста је срамота, господо, и најмање се село већ одзива, а ми још до сад ништа не приложисмо. . . Одборници. Молићемо колико сланине, масти, па•суља, кукуруза . . Госпа. (Зачуђено). Шта ће његовим мирним костима. . . Одборници. Молим ми купимо на наше миле „другове" Чангове, што се међу нас доселише, да нам помажу при избору посланика, да нам пуне комуналне школе. . . Госпа. падне у несвест, др. Г., одборник даде јој рена под нос; госпа је дошла опет до свести, а не знам да ли су и одборници). Аб.

К а ж у. Кажу, да је Пештанска полиција Спангу могла Јхватити или бар траг му намирисати, само да је пре имала онај велики нос, који је сад тек добила.

Кажу, да несносно стање у Србији није дошло до грла, већ само до Грљана. Кажу, да ће се привилегије, које су негда Ср€има дате, а после се у уставној једнакости утопиле, опет у живот повратити и — Чанго-Маџарима поклонити. Кажу, да се протокол о сецирању Лене Книћанке неће донде износити на јавност догод су живи доктори, који су га потписали.

Кажу, да ће поп Лаза скоро бити наименован за главног звоноуправитеља. (Његови се парохијани томе радују, јер мисле, да ће се онда морати торњати из Осека.)

Из школе. Учитељ. Кад неби имао очи, онда не би видео; кад неби имао уши, онда не би чуо; а кад не би имао уста, — но ? — шта онда не би могао ? „Онда не би могли пити", одговори један безазлени патицврк. Зашто нису весели. Једну госпођу запита неко, за што су јој деца тако снуждена и суморна 1 ИР* Још се могу добити сви бројеви „I

„Ја не знам одговори она, и сама се томе чудим. И строга сам с њима, и казним их, и тучем их — и никако да се развеселе."

Из повеснице литературе. Кад је МШо!; издао „Ме^акп^городепезхе" или вештина, која учи родитеље, шта ваља да чине па да рађају паметну децу" — онда неко примети : „Штета, што Милотов отац није знао зату вештину".

Промена. Један Холандез, који је допутовао у Немачку био је ту у једном друштву. У друштву сеживо разговарало о важним и занимљивим стварима, — а наш Холандез извалио се у својој наслоњачи сасвим хладнокрвно, као да ништа не чује, — нити се мешао у разговор. Он је гледао предасе, утуривши прсте од једне руке у прсте од друге руке и само је палце мотао један око другог и то од себе напоље, од истока према западу. Ту се нађе један официр, који је дуго Холандеза посматрао, а на последак му већ додија та равнодушност његова. За то га оштрим гласом заиита: „Господине, радите ли ви увек тако ? — А не, — одговори Холандезац са свим мирно, ја радим каткад и овако! — Па сад обрну правац окретања својих палаца, мотајући их к себи, од запада на исток.

Лекар. — Неможете мислите господине, тако ме боли нога од чизме. — Нога вас боли и то од чизме? Хм, хм, хм! Молим вас покажите мијезик! Насем.

Који лаже већма. — Код нас у Берлину — рече берлински паор Баварцу — има величанствених машина. Има на ир. нека машина којој се баци горе жив зец, а доле пада зечије печење, и са стране шешири од коже и вуне зечије. — То није ништа, одговори Баварац. Код нас у Минхену има така машина, где се баци горе мељ за пиво, а доле иадају пијани бангалози! Шта велиш? Касем.

Исправак« У 9. броју овог листа у иодлистку десиле се две штамп. погрешке, које кваре смисла, зато их ОЂде исирављамо: У четвртом ступцу, 4. ред одозго, треба да стоји : „већином не гледаху". У 7 ступцу (стр, 69) 10 ред одоздо стоји : „бојни" у место „бајни." гармалог" од почетка до данас.