Стармали

Година VI. У Новом Саду, 20. Априла 1883. Бр. 11.

ЛИСТ 3 А ЗБИД.ЛЊБ ШАЛЕ. „Стармали" излази трииут месечно. Годишња цепа 4 ф. — иогодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве 10, — 5, — 2'/ ј динара. — Вдасник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; гдавни сарадник Абуказем. Издаје штамаарија А. ПајевиЕау Новоа Саду. — Рукониси се шиљу уреднику (1)г. Ј. Јоуапоујс, ЧУЈеп IX. 1'огсе1апда8зе^5(>.) — Претплата и све што се тиче администрације, штамнарији А. ПајевиКа у Новом Саду.

На велики петак., Мучениче, боже свети, Сад на крсту разапети, Распели те права, здрава, Јер си био света глава; Што с' учио грешне л>уде Какав треба свет да буде, Шта је човек овог света И шта му је права мета. Учио си речу смелом, Потврђив'о речи делом, Ал те слушат нису хтели, Мучили те и распели. За идеју, за начело Трпиш муке и распело, Носиш трње као круну, Пијеш чашу жучп пуну, Трпећ' грдњу, пакост вељу, Ти издишеш, учитељу. Бездушници срца злога Гледе како с чела твога Теку капи крви, зноја, Победа је ипак твоја. Ал и данас има чуда, Искарј'отских има Јуда, Што с' на дела кадри свака За тридесет сребрњака, Што б' издали свога брата За мрвицу сува злата. Кад би сада опет дош'о Па за часак светом прош'о, Залци би те опет срели, Опет би те разапели.

Та и данас код свог рада М ноги прав и невин страда, Муке трпи, у смрт гледи, Јер примером твојим следи. 0 господе, боже свети, Не дај правом још умрети Док не стигне својој мети, Помози му јад поднети, А помлати све авети, А највећма ону смети Што народу к р с т о м прети. Гига.

Шетња по Новож Оаду, схгу. Календари нам јављају, да је наступио празник васкрсења, даклем онај дан, кад треба да се радујемо и да певамо, јер је ускрсао спаситељ света и и смрћу смрт искупио. Али од неког доба човек чисто са стрепњом неком дочекује велике празнике, који иначе радост и уживање улевају у хришћанску душу. Јер као што календари прореку да ће сијати сунце, а оно пљушти кпша; као год што нам календари навесте благо и топло време, а овамо падне мраз на воће на цвеће, тако од некога доба и остала јављања календарска помуте у људима ону ишчекивану радост, што га долазак великих празника у побожним душама изазива. Ено нам зимус навестише календари да се приближује празник мира и љубавп хришћански — божић —, а оно нам стиже Германов „божићне поздрав", у ком се синови народа православног левом руком благосиљају. Мало затим читасмо у календарима, да наступа богојављење, кад је св. дух у виду питомога го-