Стармали

82

СТАРМАЛИ" БРОЈ 11. ЗА 1883.

л у б а сишао да свету спаситеља озари, да испуви свет духом разума, духом премудрости и страха божијега оно се на богојављење појави иРадићева посланица, која „уиравни елеменат", т. ј. васцели свесни и добри народ српски хоће да притисне под јарам калуђерски. На скоро после тога стајаше у календарима, да долази дан с в. С а в о, ширитеља просвете српске, човека који се није отимао о владалачку столицу, него је оставио царске дворе оца свога, само да се може посветити учењу народа и буђењу свести његове, те је дигао луч просвете и слободе — а оно баш у тај пар издаде министар просвете у Београду силне декрете, којима скида учитеље и чиновнике, општинске начеонике меће за поштанске кондуктере, а у цркви св. Саве учини дар-мар, од којега се репови и данас још вуку. После тога дође време да у календарима читамо црвеним словима да је дошао дан, кад се славе б л аг о в е с т и, и кад га слависмо у срцу и у души, а дођоше благе вести из Грљана и Пореча, како сејмени, пандури српске владе, туку и секу не само људе, него и жене и децу а министарски орган „Видело" узима још у обрану те нељуде, те доказује да су они то сасвим по правилу и по закону чинили. С тога дакле није ни мало чудо, шго се ири приближавању каквог великога празника, наше православне цркве, појави у души нашој нека с т р е п њ а неки страх, да ли ће и тај, иначе с радошћу очекивани празник на миру проћи без хладне кише миннш5Ж1шИЖЕ Успомене из милитарске крајине. Покупно их Арои. 11. Шајкаши нису увек имали ово последње одело, које је нама после 1850. године амо познато. Пре 1848. год. носише се другчије. У место капута носили су фрак од плаве чоје са дугачким скутовима. Чаков им беше ужи око главе него горе и у место орла ленгер га је дичио као знак њиховог занимања. Горе на чакову место садање ружице вила се перјаница и то из почетка од перја а доцније од коњска репа. Ја се тих перјаннца врло добро сећам, јер сам се као официрски син са сестром својом често с њима лоптао. Дакле у то доба — доба перјаница — догодило се ово што ћу да приповедам. Шајкаши су осим муштрања на води морали и на суву вежбати се оружијем. Тако дакле садањи обрлаћман у пензији Тоша Т. а тадањи каплар беше са својим водом (2и§) изашао, да пуца у нишан. Да своје момке боље капацитира овако их је учио: „Нрва је диштанција онда, кад непријатеља добро видиш, те му и боју одела његовог можеш да разликујеш.

старских декрета, без суровога ветра калуђерског беснила и без студенога мраза омразе одметнутих синова. А ако икоји други празник може да изазове у хришћанској души смутњу, а оно је овај велики празник, што сада наступа, јер нам је оно што се п р е д тим празником, п р е д ускрсом, догодило најжалоснија слика и доказ, како има под капом небеском покварених срдаца и ниских душа. Помислимо само на Јуду Искаријотског, и његову „субвенцију", на Кајафу и његове „сејмене", на Јудеје и њихове „посла* нице", на Пилата и његов „суд", на Голготу и на њен „крст", — ах, та „крст" је тек био вршак страдања спаситељевих, па с тога треба к р с т м а где га видели, да нам је символ мучења излостављења онога човека, богочовека, који је за истином и правдом тежио. „Крст" се не меће само на Голготу, и иначе га виђамо . . . Али не! Не треба узвишени празник васкресења да буде за нас дан страха и бојазни, него дан уЈтехе и опорављења у страдању нашем. Јер видесмо и уверисмо се, да после мучеништва долази слава ; после нонижености наступа узвишење; после: „Распни јего" долази: „Осана!" Васкрснуће и наш Бог и расточиће враге своје, те ће ови ишчезнути, као што восак нестаје испред лица огња ! Аб.

На другој диштанцији разликујеш само одело али лице непознајеш. На трећој незнаш ни од какве је чоје "^аНспгоск ни АиГзсМац. Код прве мете нишаниш у колено и згодиш у прси, код друге нишаниш у прси а ту и згодиш. То се зове Кегпзсћизз, Код треће мете пак нишаниш у перјаницу а згодиш у прси. Јесте ли разумели?" Тада да би још практичније поучио своје момке прозове каплар Тоша једнога од ових и запита га: „Кажи ти мени Масловара, на којој је диштанцији онај коњ тамо, који трчи?" „На трећој," беше одговор, „А за што? а запита каплар Тоша. и 3а то, јер немогу да му разликујем АиГзсћ1а§ од ^аИепгоска." Каплар Тоша нрн овом одговору већ се напо од смеја, али се узјогуни и запита даље: „Па куд ћеш нишанити онда, да згодиш у прси?" „Нишанићу у перјаницу," одгозори Масловара. Каплар Тоша беше поцрвенио као рак али да истера до краја, задржи се још, — но тешком муком од смеја, и настави испит: Д од куда коњу перјаница? Перјаница стоји на чакову а од куд коњу чаков?" „Па молим покорно, коњски реп је перјаница коњска, јер је од тих истих длака од које је и наша перјаница. А што коњ нема чакова, томе нисам ја