Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 11.

У ш т и п д и. X Нови Сад се руга Панчеву, што ово још није приложило на пренашање Бравкових костпју ни новчића, нити је што при^едило у то име. * * & X Кажу да ће ускршња посланица Радићева носити наслов „КатрГ итд — Оазет". * * * 1*1 Кажу, да је нови митрополит у Београду одмах дао благос'лов. (Благослов је био нађарски, т. ј. алдумаш — аИотаз). * * * ® Пролеће је, па је никла пе само трава него у Србији и новди од пикла. * * * # Београски шаљиви лист „Телефон" измислио је нову врсту загонетака. Он доноси чланке, поред којих стоји ребус „по 3." — „Стармали" је решио тај ребус овако: То значи ,ио" „Змају", т. ј. да су ти чланци из листа „Змаја" прештампани од речи до речи, где су изишли још пре 16-18 година. н о има чланака таквих у „Телефону" и без онога ребуса, а има их који су и у „Шали и Сатири". по други пут штампани, па у „Телефону" у име божије и по трећи иут, (Онда није чудо, што „Стармали" има у целој Србији једва двадесет и неколко претплатника!). * * * ® Добро би било, да Радић метне на своју у скршњу „посланицу" црвене корице, па ће деца

крив. Ја знам, да ваља згађати у перјаницу и тако дакле: кад коњ тамо трчи, ја ћу нишанити у перјаницу — у реп — и згодићу га у нрси," одговори Масловара, окрете се на пети, оде и паде мало даље у траву и од уздржаваног смеја у мало што не пуче. Сви се ухватише за трбу и вере ми, да не беху оним јаким кајишима стегнути, тешко да се неби који од трбуха и разишао. Има ли сада те дружевности, тога незамсрања међу војништвом? Тешко, ја се бар сумњам. 12. Покојни лаћман Клани буде одређен на болницу Тителску. Баталијонс-команда -заповеди тадањем надзорнику болнице том истом Тоши Т. лаћману, да преда Клани сва акта, — једном речи све, што се болнице тиче. Лаћман Тоша учини по заповести, али Клани немогаше да се нађе у том новом звању своме те је сваки час долазио Тоши, питајући га, како ће ово, како ће оно. И не само да му је с питањем досађивао, но му је доносио и акта, да их Тоша у место њега пише и рачуне, да их за њега саставља. Тоша је чинио љубав до некле, али на последак му се досади те науми, да се отресе брата Клане. Ево ти опет Клане и носи Један излениран (рубрициран) табак хартије. „Тошо брате, молим те, да ми испуниш овај

ми с лити да су црвена јаја те се о њих отииати. (Прва је имала жуте корице па можда је то узрок, шго многима није мирисала/) * Ж & §. Даклем пештанска је полиција затворила давно траженога Шпангу! (Т. ј. чим јој га је п о ж у н с к а полиција везанога допратила.) Аб.

М о ж д а, Мирољубиви „РезИ Кар1о", тврди да у овој домовини има В а д Р а ц а. Можда је то штампарска погрешка. Можда је он хтео да рекне Р а д В а ц а.

(Ј|и сИо (1а( М8 <1а(. Један професор требао је новаца, зато оде неком познатом Чивутину кајишару, и замоли га, да му узајми сто фор. Овај ноче да шеврда и на носледак рече професору да дође после неколико дана, пак ће онда видети. II р о ф е с о р. Немојте ме, госиодару вонтати. Знате ли шта вели латинска пословица: (Јш сНо с!а{ 1лз (М. Чива. А шта то значи? II р о ф е с о р. То значи: ко брзо даје, тај двапут даје. Кад то Чива чу, он брзо отрча у другу собу, брзо донесе сто фор и даде их професору, али, наравно не пре, док му није професор потписао меницу на д в е с т а ф 0 р. — Тако се Чива користио латинском пословицом: С»ш сЈ1о с1а1 С.

табак. Знаш, нешто ми нису данас све мисли код куће — један часак само, сад ће то бити." Тоша узме табак, прегледи га, мане главон и рече: „Па зар ти то незнаш испунити? Та то је најлакше, ево ти перо па пиши овако преко свију рубрика, што ћу ти ја рећи. Пиши латинским словима: „1п ћопогШса иИсЈие!" Лаћман Кланн погледа у Тошу и онако безазлено запита га: а шта је то? к „Брате, ја незнам ни сам, толико само знадем, да тако треба написати." И тако Клани напише: 111 ћопогШса иИс]ие и пошље свој ВепсМ ђенералској конанди у Тамишвар. Од онуд запитају се код баталијонс-команде, шта те речи значе, а обрстлаћман дај Клана на испит. Овај неумеде да одговори те се позове на лаћмана Твшу, који ну је рекао, да тако треба написати. Позову Тошу и он онда рече обрстлаћману, да је морао тако ма шта учинити, само да се курталише Кланија. Тоша добије укор, што се усудио са службении стварима шалити а Кланпја као пуку незналицу који се тако лудо преварити дао, ставе у прекобројне официре, у бирегпитегеге, — међу којима је као „почастни," т. ј. „т ћопогШса иИ^ие* све до смрти своје провео.