Стармали

„ СТАРМАЛИ* БРОЈ 13. ЗА 1883.

* * * □ Уреднику „Српства" суде ради увреде Ан ђелића у Белој цркви. Ајд' што му ради такве ствари суде у цркви, али зашто у белој? * * * Л Мађарски новинари пишу чланке о кнезу Николи и веле да је он „на путу." Верујемо да је њима „на путу" све, што је српско и црногорско. * * Ч- 0' Донован Роса је прорачунао, да би за уништење Лондона динамитом требало 200.000 фор. — Па то је наша народна-црквена автономија много велелепнија и јача зграда, јер њено рушење много више стаје, него 200.000 ф. (која је сума случајно баш једно-годишњи приход од Даља.) * * * «5 И Шпанга дакле признаде, да је убио Мајлата, а протокол о секцији Книћанке још никако да се штампа! * * * + Кад би се сазвао карловачки сабор, и кад би овај правио нову „Уредбу" за школе, морао би, према новоме заковЈ, увести у ред наука и мађарски језик. За то ваљда мађарска влада и неће да доиусти сабор! * * * ј) Добро је то, што два одбора примају прилоге на пренашање Бранкових костију, те сад нама Новосађанима неће нико моћи шта пребацити: б е ч к и одбор држи, да су наши прилози код карловачког, а карловачки мисли да су код бечког одбора. Аб.

Из збирке песама једног игумана IV. Покладе су ; — нека, нека, Бог их шаље са небеса.

акова белог и црвеног будимског вина, те га пре три дана у напред кући пошље. Када је већ и сам дошао хтеде у нутра да Јђе, јест ал да врата нису закључана била он би онда лако у нутра ушао али кроз закључана врата никако није могао унутра ући. Он се сирома није валда ни надао тој несрећи, која се сада у његовој кући задесила и која му је такав помет у кући саставила. Он је викао и лупао дуго, али му све заман, би јер му се нико жив није одазвао. Мораде сирома са у кола упрегнутим коњма чекати, докле се куршмит из лекарнице није натраг повратио и улазак му отвори. Тек што је госпотар Н- ушао у двориште имао је шта видити. Неколико волова лежали су на земљи са скрваном ногои, неки опет са пребијеним роговима а неки су још и од својих другара пробуражени били. Више гусака, патака и ћурака били су од свиња растргнути и т. д. Ево већ дође и госпа му на сусрет уз пратњу куршмитову. Она му плачући исприча несретни до-

Часни пости, — нека, нека, Та и нако сит сам меса. Јесетра је давно сува, Само чека да се бари; За доручак намећу се Маслинчице и хајвари. Штука мами да се кува, Па да вири испод рена; Ако бог да халаси ће Уловити и ког мрена. Сом је мастан, — њега мало! Деверика ј' нешто уђа, Ал ни једно није кадро Да надмаши бела смуђа. Чикови су тек за расом (Од тог бива срце жедно), А манића, рад промене, Тек да није увек једно. Јесам ли их све изређо ? Најлеаше ми јоште оста : Кечига је круна сјајна Свију риба, целог поста; Заслужује чашу вина А у здравље наше Соке, То Јест вина најбољега А чашицу од по оке. Два Новосађана, Први. Хвала богу кад смо и то дочекзди, да нам браћа Пинчевци у тако лепом броју у госте дођу. Други. И ја велим, хвала богу кад смо дочекали. (С т а р м а л и. Дај боже да их други пут заиста дочекате!) Аб.

гађај, који се за време његовог одсуства догодио. Господар Н. 0. посматра целу ствар озбиљно и када је већ колери у траг ушао; он заиита слуге где су дели оно вино, што је пре неколико дана кући послао. Они му одговоре ; да оу га под шупу сместили. Е па то је добро. „ Ви сте дакле у место мошљика и муци пива стоку са тим скупим будимским вином напојили. Ту ми штету морате из ваше наднице платити. Донесите сада мени и осталима гостима по једну чашу доброг вина за награду. — Мени што сам мсрао на улици толико дуго чекати, а овим опет што су у затвору морали чекати, После се окрене куршмиту и рече му ; Господине та видите, да се у мом дворишту није никаква колера појавила него су целу стоку са јаким будимским вином опили. Видићете да ће до сутра ујутру опет све свестне бити. Ви нисте више пред мојим очима марвени лекар, него дииломирани магарац. ТТревео С. 1. Кикинђанин.