Стармали

,С тарнали"врој 13

за 1883

101

Ђука Јеои л' чуо да је кар* ловачки кафеџија Корнфаја отигаао из Карловаца. Шука. Па то ће бити с тога, г ,што сад српски народни сабор хоће да преместе у Будапешту.

Бука. Баш су несретни ти Осечани! Шука. А зашто? Ђука. Та имају много да трпе од попла Шука. 0 д п о п-Л а з е ? Ђука. Од поплаве хгео сам рећи. Ђука. Каква би каденција најбоље доликовала на име Ш п а н г а"? Шука. Ш т р а н г а. Ђука. Неће га ни мимоићи.

Ђука. Која врста тона влада у Осеку при појању у цркви за певницом, МоП или Оиг? Шука. Ја нислим дур. Ћука. Од куд знаш? Шука. И опет ти велим г ' д у р, и то п а н - д у р. Ђука. Реци ти то мени простије, да те разумем. Шука. П р о с т и ј е већ не може бити, него гато је иоп Лаза наместио за певницу некога п а н д у р а у кабаници, те је и на ускрс појао, а и иначе и то ни на један од познатих 8 гласова, него мора бити по пандурском гласу 25-ом. Ђука. А зар ти ниси отишао у Москву на крунисање? Шука. Како бих ја ишао тамо, кад имаи жену и ситну дечицу, па се норам чувати. Аб. Досетке наивности и друго ж дечијег света, (продужење) Наша мала Нелка (тако се она сама назвала у мето Ленка) чула је више пута да је Април месец променљив.ј Било је при крају месеца Марта ове године једнога дана чудно време, час сувце час снег час киша, па онда опет сунце, и све тако наизменце. Нелка је то посматрала, па онда једаред рече: „Јели, мати, на небу мора бити да је већ април."

Наша је Нелка болешљива и доктор јој ]е пре писао неку горку медицину, коју дуже времена да узима. Она је послушно дете, узима медицину, али види се да то нерадо чини. Пре месец дана дође отац Нелкин кући врло снужден и уморан. Запитасмо га: шта му је ? Он нам рече, да је добио глас, да је наш дични Милетић опасно болестан. На то се ми сви сневеселисмо и уздишући погледасмо на слику његову, која у соби виси. Дуго смо ћутали, — док наша Нелка не прекину ћутање. Рече: Ја би г. Милетићу радо послала моју медицину — само дје бар малко слађа.

Још нешто од наше Нелке. Кад сам се једаред спремао у С. на вашар, запита ме Нелка, гата ћу јој донети ? Незнам од куда ми паде на памет те јој рекох : донећу ти једну лепу преслицу да предеш. Нелка ме преко рамена погледа и прогунђа прекорним гласом: „Зар сам ја мачка, да предем !*

Мати је дала деци сваком по једпу ^абуку. Најмања јабука паде у део Драгиши. Остала браћа малко су му пркосила, што је њихова јабука већа, а његова најмања. Драгиша се није љутио, само је ћутао и своју јабуку стрпао у шпаг, Кад су већ сви остали јабуке појели, онда се тек Драгиша поче смешкати, — извади из шпага своју јабуку, стаде је у руци окретати и запита : „чија је сад јабука највећа?

Отац се шетао са истим Драгишом, Прошли су поред штампарије а кроз прозор се видело како слагачи свој посао раде. — ПЈта раде ови дечаци ? Запита Драгиша. Отац му одговори: они слажу; и поче их хвалити како су то добри и вредни дечаци. Драгиша. Ја незнам како је то, — ти њих хвалиш ! а ја кад што слажем онда ме псуЈеш.

Мала Маца била је у гостима на неколико дана. У вечејемету у кревет и покрију једуњом; (она до онда није ни знала, да се људи и дуњом или перином покривају, јер код њене куће за покривање само се јорган употребљује). Она наскоро поче плакати. Кад су је запитали за што плаче, она је молила само да скину дуњу са ње. ,,А зар ти не волеш да се дуњом покриваш ?" — Не ! — ,,А зашто?" Не могу да је трпим, — све мислим да ћеду ми се под њом ноге угушити. Пролетња, Циче зиме, вејавице Више бити неће Где је до сад снега било Сад избија цвеће. Сва природа из мртвила Бо мало се креће, Зеленило из сна буди Траву и дрвеће. Прамалетно благо сунце Већ по небу шеће Па и ласта не окдева Већ к нама долеће. * Куд погледиш, зелени се Свуд је з е л е н сама Ал ће за то и да буде 3 е л е н и х песама , . . Лука