Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 15.

,<сг> Ћира. Је си ди ти чуо, Спиро, да ће скоро бити у некој велииој вароши изложба штапова? Спира. Чуо сам нешто. Ђира. Па шта велиш на то? Спира. Налазим да је са свим у реду. Јер штапови и људска леђа у тесном су одношају једно с другим. До сада су бивала увек у људи само леђа издожена, —даклем треба једаред и штапови да се изложе.

Ћира. Внаш ли ти да се до сада из Беча у Сарајево путовало на жељезници пуних 52 сата , — а сада је тај пут знатно скраћен. Сад не треба више од 38 сати. Спира. А важи ди то и за провратак, т. ј од Сарајева у Беч? Ћира. Дабогме! Спира. Но то ми је баш мило, што се та пруга тако усавршида и путовање олакшало.

Брхунци, Брхунац безобразлука је, кад коме дођеш да потражиш од њега 10 фр. што ти већ пет година дугује, — а он те замоли да му позајмиш још двадесет фор. Врхунац цинцарски је кад ко на смртној поотељи једва се одважи да направи тестаменат, — и онда постави самог себе за наследника својег.

Врхунац чисменства је умивати се у рукавицама.

Врхунац бећарства је, кад ко игра чардаш на астаду, а Цигане мете под астал да му свирају.

Врхунац лењости је, шмркати бурмут, а слуги зановедати да место тебе кија.

Врхунац расејаности је питати кога: „шта сам хтео да кажем?"

Врхунац сиротиње је морати молити онога, кога се гнушаваш и кога презиреш.

Врхунац кокетерије је кад која госиа има у један исти ма да намигне и на својег мужа и својег удварача, — али тако, да ни један не опази онај други миг, који није њему намењен.

Врхунац вегетаријанства је, кад се ко растави са женом, само за то, јер му жена није од ниринча, већ од меса створена. Менелај.

зА 1883 117

Ђука. Даклем, Шука, онај поп јјјјг мЈ и ^ т0 ^ адин0 из ®Р шп ' а ни Ј е АнШука. Ко ти опет то каже? Ђука. Не каже ми нико, али ~- ја мисдим по томе, што он сара* њује само до по пута, а Анђелић кад што хоће да сарани, он хоће сасвим. Шука. Та знам већ шта мисдиш: ти као велиш н. пр. авт о но мију.

Ђука. Шта мислиш, на какву ће смрт осудити суд Шпангу? Шука. Ја мисдим да би најгрознију смрт заслужио. Ђука. Па које би то била? Шука. Да га осуде, да мора пушити садашње мађарске вирђиније.

Ђука. Знаш ди ти бога ти још који стих Бранка Радичевића, који се на Сремске Карлов це односи? Шука. Знам доста. Ђука. На пример? Шука, ,А ко тражи за весеље цвеће. Заман тражи т у га наћи неће." Аб. Н а т п и с и. 1. Неким адвокатима. Ви учите „нраво," Ал акценат, то је ђаво, Зато и не знате кад треба, шта је право.

2. Трошаџија Ива. Све се боји трошаџија Ива: УмреЛе на празно. Бој се, Иво, нечега горега: Живити на иразно.

3. Н. Н. Кад је трезан Тад је везан. Кад с' напије вина Кубура ј' још гора, Јер онда га опет Крчмар везат' мора.