Стармали

„старјшги" врој 18 за 1883.

139

повест господин солга преко својих пандура овако дао изменити:, Шест дни дјелај а седми гзсподу богу солгабирову твојему." Ови солгабировски десет заповеди сећају ме на причу честитога браца Тиме бирташа, што ми је причао о једном Влаху. Тима је влашки приповедао, па га ниоам добро разумео, ал од прилике је тако било, да је дошао једном приликом цар у влашко село, па кад су тога Влаха позвали да иде и он да дочекају цара, а он ће рећи:„ Ех чудна ми посла цар, шта ћу да дочекујем, ваљда није солгабиров!* Дакле тамо људи имају више решпекта од солге него и од самога цара. И у Новом Саду је г. министар био и одавде је врло веселоис радошћу — испраћен из наше вароши. Аб,

У Ш Т И П Ц И, □ У Тиса-Есларском процесу лупају стручњаци о томе главу, да ли је нађена лешина имала н о кт и ј у или не. — Наравно, Чивутски нокташи не могу да пољају, да ко може бити без н о к а т а. * * • * X До сада се свет бојао азијатске колере, а сад нам страха задаје африканска. * * * © У Београду се не боје колере. „Издрасали смо ми" — веле — „и горих чуда и покора, па ево нас! а :1: * * јОз У министарској наредби о колери, наређује се, да се нарочито она места држе чисто, где стоје Благо њима, оне су у колима и не носе Фењер и амрел на месечени! А није требало много размишљања, да се увиди, да су се госиођице нама двома онако грозно смејале Мени до ^е да бацим Фењер и побегнем, а особито кад два лица нрођоше крај нас и једно рече: Шта је овима? По 4>ењеру изгледа да не виде месечину, а овамо разапели амрел да се од месечине заклоне! — Дабогме, њему нису пали на ум циганчићи и облаци. На срећу пут је био кратак и ми брзо стигосмо кући госпођиној. V Вечера са нанарицом и тестаменат. Соба је била чисто српски намештена; ипак се примећавало да се госпођа често изван ње бави а упадали су у очи и многи јастучићи, разног облика, који су били понамештани по соби. На једном столу било је намешгено за вечеру а спреман је био чанак пасуља. „Најпре ћемо вечерати," рече госпођа. „Ја постим, ви се нећете љутити." .Никако. јер ви по закону о личној слободи имате право да кувате шго хоћете." Она ме погледа као да не разуме, мету једну столицу крај дувара, попе се и са клина скиде каФез, у коме је била канарица, па га онда мету на сто. Пасуљ је био веома неслан, те госпођа примети: „Пасуљ јој прија али не сме бити слан," па онда набоде зрно пасуља и пружи га у каФез. Еанарица је држала тлаву под крилом, али госпођа лупи руком по каФезу те се тица тргне, али пасуљ није кљуцнула.

фијакери. Надамо се, да ће се у Пирошу, Сурдуку и Л.единцнмз јако пазити на ову наредбу. * * Ч: С Општина Печанска расписује у „Турском народу" стечај за учитеља, па Еели међу осталим условима, да учитељ „не сме пушитп у цркви." А зар господа општинари пуше у цркви? * * * ® У истом стечају веле промућурни општинари, да учитељ „не сме читити „Заставу" и да не сме допуштати ни другима да читају." — Нека се не боје господа општинари, поред т а к в о г учитеља, каквог они траже, неће људи умети читати ни штицу, а камо ли новине. * * * □ Исти стечај је преведен и на Хотентотс к и језик и изишао у њиховим новинама, јер тамо ћесемождајош и наћи који „учитељ," који ће бити исте памети, као и расписачи овог класичног огласа. * * * А Страх ме хвата што је колера преко средиземног мора, па се бојим да не пређе преко мо г а и овамо к нама. Да је колера у виловачком риту ја се не би тако бојао, јер виловачку бару теже је путницима прећи него средиземно море. * * * А Карловачки богослови хтедоше певати на концерту у корист Бранковог споменика, али им забранише. Право су и имала господа што су забранила, а зарје карловачким богословима сада до певања?! Не волу она господа кад ко п е в а ! * * * х Сад кад је мађарски министар комуникације „Лудице једна!" рече госпођа. Ваљда се стидиш од господина? А други пут кљуцне шго год јој пружим, јер ја с њом ручам и вечерам. Волим је здраво, само је сувише жута, па би желела да побели. „Дајте јој сирћета са туцаним бибером да није." „Е, то би је отровало. Ви сте неосетљив." — Вечера се брзо свршила, јер је било само једно јело и за то, што ја нисам био гладан и што је канарица опет задремала. „Па сад да побележимо те ствари, јер знам да не бих заспала целу ноћ" рећи ће госнођа, па распреми сто и извади потребне ствари. „Сад пишите: Мојој . . . „Чекајте, најпре увод. У име бога свемогућега и при чисто1 свести . . ." „Шта? Ви смете?" . . „Молим тако се пише, ја нисам крив." „Бришите; не сме нико ни помислити да нисам била при чистој свести. Не треба мени то тако Формално; ви сте ми млаа; да напишете прави гестаменат. Напишите само, Мојој чавки „Ви чавки да оставите? Ја не видим каФез са чавком." „У ф, како сте ужасни. То је девојка..." „Девојка, а је ли њен кум био при . . . ." „У ф, уф, та то јој није крштено име. Тако је ја зовем„А! Онда са великим Ч. Само ако извршитељ тестамента буде знао која је то девојка."