Стармали

,,ста рмали"

број 19 за ~1883.

Шетња по Новож Оаду. спи. Ми имамо до душе илустровано издање Браекових песама, али нного вештије, него што их је илустровао наш иријатељ Б. Радуловић, илуструју те исте песме други и друкчији вештади, као што су г. Тиса, г. Герман, г. Чеда и Стојан и т. д. На пример кад нам сазову сабор, па нам кажу да можемо бирати по вољи патријара, а кад ми изаберемо, а они нам неког деветог наметну — зар то није илустрација Бранкове песме „Циц!" „Чун се љуљну „Оде санак пусти! А што се чун љуљнуо, то они ништа не маре, нити се боје каквог кораблекрушенија. А кад г. Герман с обзиром на брод нашег црквено-народног живота довлачи на тај брод све могуће ветрове, па ма и њега самог однели, зар није то јасна илустрација Бранкове несме „Туђин," у којој се каже: „Ветре, вичем, јаче дувај, Ма 6 р о д разнесао, Вале море јаче грувај Ма ме закопао!" Или кад је Београдски министар финансије видео из далека г. Бонтува, па га пожелео да му дође, вар то није оно Бранково: ,,Ој сгазице, ој танана, Донес' га меника! ; Или зар новосадска пијаца није највернија ;, л устрација Бранкове песме »Ноћ па ноћ?" Из те исте песме једну строфу је врло вешто илустровао пре неку годину и г. Трефор, који је уки-

нувши „Матицу" словачку, пустио своје вртлоге и око чуна натпе „Матице" и нама је сами бог помогао, а та строфа гласи: „Шикће вода око чуна „Матица" је веће туна, Сграшне стене и вртлози Благи боже де помози!" Песма „Сретан пастир" такође је леио илустрована, и то небројено пута. Да Бранко није мислио обичног, сиромашног паотира, то је очевидно, него каквог великог пастира, штоно веле архи! И само тако се даје разумети песма: „Благо ми на виру, Сретноме паст иру, Амо стазе воде, М о м е амо оде, Како с' ко]а макне, У срце ме такне, Како ме погледи, У срце увреди, Још се смеју на ме, Да срце помаме - " И заиста су се многи и помамили! Па сећате ли се оне песме: „Кад сам лудо дете био Жеља ми је била Кад би боже уделио Мени једна крила." Зар ту песму није најбоље илустровао Абердар који је уместо крила метнуо мидер, па одлетео са жељом, као што Бранко каже у песми: „Да полетим на да шпаге Све напуним редом." Па п 10спода минисгри београдски већ и својим спољашњим ^згледом илуструју многе Бранкове сти-

т®дЈ«1адж. Е|| §Г08. Црта из живота, „Ја не могу више овде издржати; једни ме зову Швабицом, други Мађарицом, — па кад смо Швабе и Мађари, а ми хајдемо у Швапску или Мађарску, од куда смо и дошли!" рече учитељка Кагица своме мужу Аци, учитељу Михајловачком близу Смедерева. „Па шта нам Фали овде?" одговори јој Аца. „Ето заклали смо два дебела крмчега; накували смо пекмеза од шљива, грожђа, маста, јагода; обесили смо дванаест евењака, ни суве рибе нећемо бити жељни; једном речи спремили смо се за зимицу како бог заповеда, — па шта би ти још хтела?" „То се све може и с оне стране Саве појести; само ја теби кажем, да ја више овде остати ве могу; умрећу од туге за својом родбином и другарицама, — јеси ли ме разумео!" беше катичин увек један те исти одговор. Аци је већ додијао тај свакидашњи уздисај своје жене; не могаше му се на ино; него поче да пакује оно мало амбуља, себе и своју госнођу учигељку, свиње, т. ј, њихово месо, које још беше у саламури, пекмез и т. д. и т. д. да пређу у Нови Сат;. Ваља знати да је Катица своме мужу донела 800 фр. готових новаца. Тиме су, још у Н Саду накуповали разно

покућство, које су собом понели у Србију, •— јер им се чинило срамота, ако не буду пристојно ајнрихтовани. Тако обично раде млади женици: почињу свој брачни живот са трошком, у место да га почну са штедњом. Младост мисли да је слађе залогај леба на политираном столу, на порцеланским тањирима, са сребрним једиљем (нож, виљушка, кашика) него печен ћурак или савијача са младим сиром на белом столу или на клупици испод дуда, са дрвеном кашиком и бербанском бригвицом. Јаој, а шта ми је вајде од те целе луде параде, кад ми црева крче! На што ми чачкалице у сребрној кутији на столу, кад немам шта њима чачкати. Наш је Аца оставио приличан новац столару Д — у за наиештај, који није он правио ма да се хвалио да га сам прави. А већ красан ми је тај куповни намештај. Од кревета може кроз пола године слободно разбој правити. Одмах кроз месец дана гори је од рибарске барке, тако је пун рупа, тако су силни чворови из њега поиспадали. Од свега намештаја најбоље су столице, јер оне тек доцније нешто вреде. Кроз кратко време добију право седиште. т. ј прилагоде се постојећим (или управо поседећим) околностима. А за два месеца, онда се већ у случају потребе могу употребити и као сталац за децу. Даклем наши младенци као што рекох, спаковаше, па хајд преко „у Швапску."