Стармали

„Ш*АРМАЛИ* БРОЈ 1&. ЗА 188^.

147

хове, тако н. пр. на примедбе опозиционих листова, где им се примећује, да је срамота и злочинца мучки убити, и по Бонтуовом фасону жељезнице градити, сваки од њих Еели: Ја нит лица кријем Ниги суза лијем Већ с' ето осмевам ..." И данашње стање у Србији добро илуструје Бранка, на пример онај натпис му: Ал ваљане ми имамо главе, Штета само, што су нам без главе." Не могу овако на брзу руку и кад ми слагачки шегрт сваких пет минута девет пута по рукопис долази, да извадим све згодне илустрације, али то није ни нужво, узмите само песме Боанкове и сравните са данашњим догађајима у Европи и у Мађарској, па ћете наћи сијасет згодних илустрација у дивот-издању: Тиса Еслар, дефраудације, Германијаде, Стојанијаде, (и друге јаде), а шат и ја кадгод доспем, да у озбиљнијем облику изнесем и истакнем хумор и сатиру у Бранковим песмама, јер тога је у њима пуно и здраво. Аб.

У ш т и п ц и. А Дописник „Заставе" из Земуна приповеда, како се поп Ноколахвали и размеће, да ће све „онако бити, како он (т. ј. поп Никола), Герман и Тиса хоће". Дакле они су онда сви тројица једнаки.Док још мало боље остаре, те буду већ деде, моћи ће се за њих рећи: „Трв деде, сва три једнака!" * = Земунски г. Јанаћрукује с општинским новБадава је поп Милош ? давао Аци два дана орања на ужитак само да остане; бадава му је газда Петар нудио дукат месечно само да не иде. Аца као ваљан муж и госаодар своје жене морао је жену своју поелушати и носити скут за њом у Нови Сад. Нећу вам досађивати са описивањем наковања. Није требе да вам причам, како су лонци, шерпење, тањири, чиније, чаше, — шест великих шоља за белу а шест мањих за црну каву, и прочаја, плевом ватирани и у дрвени санндук иослагани. На што да вам преповедам, да су јастуци, дуње, чаршави башка у другоме сандуку месга добили, — и да је прописано велико огледало, од којег Аци оквир (који је, узгред буди речено, настављен) и данас вечнога васпоминанија ради и данас на тавану чува, — да је, велим, огледало то у сред јастука у савијену дуњу метнуто, да се не разбије — Па ипак се разбило. Али поред свега тога оно можда и данас чини своју службу, јер Аца је парчад од њ^га поклонио једном ћурчији, да их умеће на леђа кожусима за паорске момке. Можда се и данас која цура на којем од отих парчади огледа, плазећи свој мали језичић на носиоца огледалова. Ово о соби сам само за то наговестио, јер знам да нису сви моји читаоци учитељи, који сваке друге године мењају место; нису ни сиромашни новији свештеници, који

цем, под контролом г. Ј а н а ћ а, па онда подноси рачуне г. Ј а н а ћ у, а ревизију води г. Ј а н а ћ и издаје апсолуторију, коју потписује г. Јанаћ, и г. Ј анаћ изражује своје највеће задовољство са вирчафтом г. Ј а н а ћ а. (Какав је опет ово с п а н а ћ Прим. земунског црквењака). * * * + „Турски Народ" никад не каже „Турска држава",него „Отоманска порта", ато је с тога, што је порта нешто око цркве, а ми знамо, да се он за Отоманску цркву јако заузима. * * * О У оном дерном стечају за учитеља општине Печанске, забрањују општинари учитељу продавати свиње". А што се ти општинари тога тако јако боје? * * * 3 У истом стечају, забрањује се учитељу да „не уједа руку, која му је леба дала." —Дакле иначе сме уједати, па зар и на овој врућини? * * * @ Чивутски новинари тако су усљед Тиса-Есларског процеса постали нервозни, да се боје не само живих Срба, него и мртвих костију, те од преноса Бранкових костију тако зазиру. * $ * § Ради уређења стања Чангова мађарских одређен је за комесара г. Громон Дезидерије. Канда ће и то уређење бити само ршт Вез1(1ег1и т! (пуста жеља.) И= в * * I 4 ! Уредници „Бидела" чувши да је француска влада наредила, да се и писма, што из Египта до_ не имајући своје куће, морају по два и три пута преко године да покушају овај дигански занат; а нису ни стари граничарски официри, који су се целога свога века сељакали, док нису једаред за свагда насели. Код наших старих граничарских оФицира сеоба беше прешла већ у крв, тако, да ако кроз годину дана не бијаше сеобе, деца су премештала намештај из једне собе у другу. Сеоба је као и друга страст, — прилепчива је. Ја знам једну оФицирску кћер, која се удала за попа. А то је највећи контраст, јер оФицирски параграФ каже: „уби," а поповски „не уби!" — Официр се сели сваки час, а поп, ко ји има своју кућу или општински стан никад. Даклем та ОФицирска кћи удала се за попа од оне врсте, који се не селе. Али страст селења ушла је још из малена њој у крв, па то је она и своме мужу као приде на мираз донела, па је то прешло и на њеног мужа попа, тако, да ни овај никад мира нема. Ако је све у своме реду, а собни намештај скоро је пренашан, то се онда собе морају нрекрајати, т. ј. дозове се зидар те од собе прави кујну, а од кујне собу; канцеларија с једнога краја куће мора ићи на други. Само би још ваљало од подрума нанравити таван, а од тавана подрум, па би све било добро — но то већ не иде, за то се чешће од салона прави подрум; бар изгледа као неки „депот," пун чаша и Флаша, бокала, ладјоница, бечака, сла- *