Стармали

„стармали" број 21. за 1883.

163

* # * О „Застава," „Српство" и други каши листови туже се, што не могу да дођу до Радићевеброш у ре. 0 сретна уредништва! Камо срећа да и „Стармали" није отворио рубрику „Бубнуотека," те можда ни њему неби нико послао ону кукурузовину калуђерску! * * * Г®1 Боже мој, кад свашта има д в а краја, да ли има и она т а ч к а, којом Герман прети богословима? * * * ј/ Немачке новине говоре о неком N е и 1> 11<1 и п ^ <1еб МГшб^епитз'' у Београду. — Ми знамо да доктори зову ,,Меи1л1(1ип§;"-ом и ону несретну болест р а к а, што све разједа и трује, — па молимо вма ли тога у београдском министарству ? •а * * ^ Кажу и то, да у томе министарству има криса. (Па то они ситно дробе!) * * # О Тиса је некад желео, да се Срби селе у Америку. Сад би нам пак саветовао да у А ф р ик у идемо, јер у Америци се људи обогате, а у Африци влада колера. * . * * Ових дана отишао је г. Герман горе у Будапешту. Ваљда ће да се заузме да наш народни сабор, да се што пре — не сазове. * '•!: . * х Да е л е к т р и ц и т е т заиста привлачи види се и из тога, што бечка електрична изл о ж б а многе п р и в л а ч и (у Беч.). * * * Д Тиса је пронао при избору за куратора реформатске цркве. Мој пријатељ М. држи, да ће се сад тражити за председника нашег саборског одбора. (Ко зна зашто је Герман отишао горе!) из џепа извадиги лист „Меркур" и дуго ће њему нешто тражити, али на поолетку ће уздахнути и рећи: „Ама баш ни близу! Кад је Недић „Меркура" прочитао, онда га Летић узе у своје руке. Он се није имао чему надати; али ипак је разгледао како изгледају нумере које срећу донесе. Између прочих бележака наиђе и на ову: Број 1230. Серија 8. Естерхазијевих лозова добио је: 20.000 фр. кад је то прочитао, скочи као да га је неко врелом водом полио. Само је толико рекао Недићу, да мора ићи брзо у канцеларију јер је заборавио закључати свој стол а тамо има важних аката, па се боји да ко не украде. А то није била истина он је побегао од Недића, да оваЈ не опази његову узрујаност. А шта га је то тако узрујала? Број 1230. серија 8. Естерхазијевих лозова, то је био онај лоз што га је имала гђа Лена, — он је то добро знао, шта више и прибележено је било у његовом N0^2ћисћ-у. Чим је заишао на другу стазу, он извади своју књижиду, да ое још боље увери. „Нема сумње, — тако је; гђа Лена добиће 20.000 фр! к Тешко му је било на срцу, кад је помислио колики је то новац и тај красни новац други да добиј е! .

* * * §. У Новом Саду подигнута је с в и л а р а. Док смо имали само „штедионице" наше госпође нису штедиле, него су куповале свилене хаљине; шат се сада ствар окрене, те код свиларе у вароши можда баш сад неће наше госпође куиовати с в и л у. * * * □ У срнски сватови знамо да се приказује и даје к р а в а ј. То су обично какви колачи, гибанице, торте и т. д. Сад пак читамоу Пештанским новинама, да се и тамо Чивутима приказују неки краваји по улицама. Какви су опет то колачи? * * * = Један пријатељ срео г. Радића, те ће му рећи: Нешто сте мп ослабили, изгледате ми 15 фунти л а к ш и! * * * А Мошорински каплар Гавра, који као јнто је познато не допушта да се у месту оснује п е в а ч к о д р у ш т в о, јер је то вели законом забрањ е п о, даје се бирати на угарски сабор, и тамо ће да изнесе предлог пред високу кућу, да се донесе закон, по ком сепевање уМађарској уопште забрањује. * * Н:" Н? Чујемо да је г. Анђелић из свога егземплара књиге Француза Емила Пикота „Срби уУгарској" искинуо страну 329., те је метнуо у златан рам. Кажу да би он волео, кад би и други читаоци ту страну из споменуте књиге и ск и д а л и. Аб.

П у с л и ц е. Кажу да зидарн моста код Варадина траже невивино дете да га узидају у ступ, па ће онда све брИшао је брзо, није знао ни сам куда, па онда на једаред уситни кораке, — као муња севну му нека номисао кроз главу. Госпођа Лена за цело још ништа и не зна о својој големој срећи. Не зна, да богме да не зна, — од куда би знала тако брзо! — Сто му мука, — срећа је у мом комшилуау; сад је треба хватати. . : Хм! хм ! — би ли се она хтела удати? — Не знлм, нисам никад с њоме о томе говорио.—• Па није она баш тако ни стара. Са мо кад би хтела, ево јој моје руке, — не марим ма се сутра венчали!" Лице му се разведри од радости, што му је тако сретна, тако практична мисао пала на ум. Пожури се кући. 'Гу стане пред огледало; очешља се лепо. Иотражи другу машлију, па ју пажљиво привеза на врат, па онда очисти капут, очисти и чизме од прашине, потражи какве рукавице (ал није могао да их нађе), и кад се тако младожењски налицкао погледа још једаред у огледало и рече полугласно ону латинску пословицу: Аи^асез Гогкша јиуа!. Гравитетним корацима дође до врата гће Лене, сво је {шо бог да) суђенице. Куц, куц! „Слободно! И он уђе унутра. (Свршиће се) *