Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 21 ЗА 1883.

165

Ђира. Кажи ти мени, шта би радио Абердар, кад би дошао у какво место, где неби нашао згодног најамника, да пасује у онаЈ Ливре, који он собом увек на путу носи. Спира. Шта би радио? Обукао би се сам у те аљине. Јер министар-резиденат може фалити,само ливрејисан слуга не сме фалити.

Ћира. Даклем сад је у Бечу електрична изложба. Ту ће бити разни чудновати машина. Н. пр. са ротунде блистаће така светлост, да ће се у целом Бечу видети као у по дана. Спира. А хоћели господа та видети како хиљадама^олне гладне и невољне сиротиње на сламилеже, или се трују и у Дунав скачу да се бедна живота курталишу? Ћира. То се неће видети. Спира. Е онда то још није довољно јака светлост. Ја би таку светлост хтео.

Сигурна од грома. ,,Ја се нимало небојим грома — рече једна госпа у женском друштву — јер чим загрми ја се обучбм сва у бедо и поскидем свз> огледала, па сам он** да сигурнија од грома, него да имам сто „магнета" на кући." ,,А ла што се облачите у бело и зашто скидате огледала?" запита је једна друга госпа. ,,У бело се облачим за то, што бела боја одбија, гром, а огледала скидам за то, што она привлаче гром, па их с тога носим у кујну, а ја брж' боље побегнем у собу и онда ме ни бригеша није." Разуме се, да је после тог ,,објасњења" настао општи смеј између присутних госпа и госпођица а вредно је, да и „Стармали" прибележи тај најновији проналазак против грома.

Ђука. Право има Радић, што каже за нашу цркву, да она није самостална . . . Шука. А како да није са,мостална? г ; Ђука. Та она још није мајор?р е н? Шука. По чему то судиш? Ђука. Па виш да јој још увек мећу туторе.

Ђука. Каква је то болест код тог „Турског листа"? Шука. То је нека манија! Ђука. Манија? А каква? Шука. Гер-манија! Ђука. Зашто се суд, као што је сад држан у Њиређхази, зове »коначна расправа?" Шука. Јер је једном хришћанском девојчету учињен к о н а ц. Ђука. А зашто Немци кажу „5с111и58тегћап(11ип§?" Шука. Јер су и овде правили Чивути шлусове са државним тужиоцем и другима. Аб. Честитка на рођен дан, Драги Ж. . . . Колико ћеш ми до вече платит капљиц ? Толико љет; Г. . . ти жели дуги век. Где ћу те довече наћи? Дано у Г. К. фторог фефруарија цвангурија месеца Г. . . који се навек тегли.

Из школе, У читељ: Децо! Који год нема мађарска буквара, нека наручи, да му се из Новог Сада донесе. Један ђак: Господине ! мој ће отац ићи на вашар Темеринсви па ће ми купнти.

Бубнуотека. Београдско „Видело" у своме 85 бр. од 22. јула о. г. вели одмах у ночетку свог првог чланка: „Кад се нешто изненада догоди. онда изненађење често може да донесе собом оно, чему се н и надали нисмо." (Из овога може сваки читалац напредњачке настранке научити, да кад се шта изненада догоди, онда то може ч е с т о — дакле н е у в е к — да донесе нешто, чему сени надалинисмо! — Е гле молим те, а ко би то реко!.)

Изјава. Од страие писца „Фрише фире", госп. Косте Ристића добили смо изјаву у којој се ограђује против промене наслова његове шаљиве игре у маџарском преводу. Преводилац је ту шаљиву игру назвао „а ГегћИ;'' пошто се пак у току радње описује фрише фире а не фарбл, то могу Маџари мислити, да писацнезнаразликуизмеђу тедве и г р е, јер насдов и садржај не одговарају један другом. У изјави својој уверава нас пак госп. Коста Ристић даонврло добрознаи Фарблаи фрише фире. Оволико само ради разјашњења саме ствари. Ур.