Стармали

178 - стармади" број 23. за 1883

га. Готово да човек дође до уверења, да није вредно било име својих праотада за љубав неблагодарним Мађарима остављати и замењивати га мађарским! И код нас често бива, да се многи каје, што је променио своје старо нрезиме, тако су ми, на пример, познати случајеви, да се многа женска покајала, што је своје презиме променула т. ј. што се удала, и отишла у туђу кућу. Тако се може и чивутско мењање презимена из Кона у Капошија, Шварда у Фекете и т. д. сматрати као нека у д а ј а и прелажење у т уђу к у ћ у. Није утуђој кући увек добро! Бива и да нас метну за врата или морамо да седнемо поред клупе на земљу. С тога држим да ће и сада многи Чивутин ратосиљати се своје удаје и рећи: „Џаба •ги таквих сватова! Та ту није ни мало весело: место гајдаша чујем пуцњаву пушака; место „одби се бисер грана" видим где се одбијају Чивутима прсти; место да се пева „ој косо моја," а оно Чивути, што су били чупани, јаучу „ој косо моја!" место да веседи свати лупају чаше, а оно нам бунџије лупају камењем пенцере; место сватовскога „ујују!" чује се само в ауве! ауве!" Но ваљда ће се већ једаред родити и тај Месија, пак ће ослободити свој избрани (али не баш испрани) народ од ових неприлика, а дотле ћемо се претрпети и нлакати на рекама Вавилонским. Док то не буде, дотле ми можемо часом прећи на другу тему, а после Чнвута мислим да је најбоље да пређемо па кршт е н е ствари, и то крштене великим к р с т о м, не таковским, него калуђерским. „Доле образину г. дре Емилијане пл. шеджшстжБ* Маните се ви Чивута уме.ју сс они наћи у евакој прилици. Ово, што ћу да вам нричам догодило с/; пре неких двадесетак година, и још ко.ја више. Све вам знам по танко изређати како се догодило, — само сам заборавио место где се то збило. Али то је маленкост, коју остављам вашем нагађању, нека је допуни како год зна. Елем у томе и томе пределу, на обали те и те реке живио је народ, који, не имавши што боље да кува, кувао је освету против својих угњетача и кожодера, и то у једном месту, које је било слебодна варош: слобода те вароши прешла је и на мене, те сам тако емео заборавити име те вароши . . . У тој вароши, у једној од најкрајнијих улица била је једна, коцем подупрта чађава, неокречена кућица; у тој кућици, у смраду, који кад би само приближно замислили, таки би у несвест пали, живео је Чивутин Барух, који је тек скоро дошао, да ову варош усрећи, — можда не би ни дошао, да га нису батинама отерали оданде, где је пре био. Варух се, по обичају дедова својих, рано оженио, и имао је ни више ни мање десеторо живе деце, десет радости, али и десет брига својих. Десеторо деце, то ће рећи десет здравих стомака, који су сваки дан трипут искали ако ништа друго, а оно бар парче хлеба намазана гушчијом машћу, а кад је ша-

Р а д и ћ у." Тако се зове најновија књига, коју је написао један прост „с т а р и саборлија," а не „млад и" какав племић, ал' ипак је вредно, да ју и племићи прочитају, јер ако нису знали шта је „лаж," »извртање," ,шар латане р иј а," а оно ће у овој књизи наћи кажипут, како ће лако моћи наћи пример тога зеља у Радићевим књигама, које су тога пуне као Сарајево вашака. Ми се само чудимо „старом саборлији," што се он чуди Радићевим „л а г аријама," кад сам зна и вели, да је Радић своја „научна дела" писао по руској књизи: Предполагаемаја реформа и т. д,," (стр. 38) дакле кад је изворна књига „лагајема," не може ни копија бити друкчија. Исто тако није ни мало чудо, што г. Радић своју брошуру тако к р и ј е, јер то је знак његове урођене му скромносги, а друго то је и врло практично к р ит и своју књигу, јер онда к р и т и к а не може рећи своје мњење о Радићевој сакривеној научености. У остадом и бисер се крије на дну мора, а „празна пена, ситна дрва, све би, све б : да су прва," те пливају по површини воде, али „злато тоне доле, нек га тражи ко га воле. а На дну, у највећојнискос т и дакле ваља тражити Радићеве послове! На дну в од е н о м, сасвим доле у песку и у бл а т у! Сад још да се обазремо на хрватске ствар и, па смо онда прегресли сву европску политику. На што ту толико немира и патезања. Ја да сам Сапарија, Тиса или Давид, па кад би се баш каприцирао, да морају на оним таблама осим хрватских бити и мађарски натписи, ја би овако радио: Дао би на табли написати с једне стране хрватски а с друге страбес дошао, онда су зинули и на који батак гушчији, — а те све жеље намирити није мален задатак за сиромака човека, ма он колики нос имао. Шта ће дакле сиромак Барух! Он ностаде тако побожан, тако богомољан, да се тресао као клас на ветру, кад је молитве своје читао. И бог се смилова. он умудри његовог суседа, Чивутина Хајмана, који имађаше доста новаца, а уз то једну кћер, коју је већ одавна желио да уда, али никако да јој прилике нађе, бог омекша срце Хајманово, и он једног лепог јутра дође к Баруху, на му рече: „Драги суседе, ти имаш сина за женидбу, аја имам кћер на удају; па зар то није лепо од мене, кад ја твоме сину понудим моју драгу кћер? Кад се ми онријатељимо можда ће и твоји кшефтови на боље поћи." Барух је на ову понуду био пун радости. А кад се његов син стаде узтезати изјављујући, да он баш неби желио ћораву девојку за супружицу узети, онда му је отац овако гоаорио. „Ништа је то. драги сине, што је она ћорава, само треба и ти на једно око да зажмуриш, а другим оком на њен леп мираз да погледиш." Син је брзо увидео мудрост очевих речи, — ожени се — и то је био ирви квасац благополучију Барухова дома и породице. Невољи се даклем нашло лека, али брига је још преостала. Сад новца нешто има, али новац треба у какав кшефт уложити, који ће бар сто перцената месечно избацивати. И као муња севну му кроз главу: „добро ће бити да отворим палинкару!" — Како да не! та то је прекрасна радња, а може се и са малим новцем почети.