Стармали

179

не мађарски натпис, пак бих п р е к о в ао табле так о, д а о н а ј м а ђ а р с ки натпис будеокренут зиду, а хрватски вапоље. Онда би Хрватп могли бити задовољни, јер су Мађаре и њихов натпис „уз зид притисли," а Давид би могао мирпо и задовољно спавати, јер је на таблама и мађарски натпис! Па нашто толика ларма!? А што натписе те не може онда нико читати, то нека их не тупшра, јер у Хрватској их и онако нико незна да чита, баш и да су наноље окренути, па ма и електричним осветљењем били осветљени. А6.

У ш т и п ц и. §. Новине доносе гласове: Немири у Трсту, немири у Зала-Егерсегу, немири у Загребу, немири у Бечу и т. д., нигде дакле не мири, свуда смрди! Мора бити, да има нешто труло у држави Данској! * * * □ Чудо. да бан Пејачевић баш кад је отишао г о р е, а он је онда морао д о л е! * * Поговара се, да ћ« хрватским баном постати гроф Б о м б е л е с. Име му се не почиње баш згодно за данашње прилике. (Боље би било да се зове бомбе — пегп 1е52, него бомбе 1ез2.) * ' * * ■+• Новине и то јављају, да ће наимеиовање бана онда следовати, кад се грбови са мађарским натнисима опет метну на своја стара места. Па Хрвати то и хоће, да се ти мађарски грбови Још тога дана потражио је он неког писара, да му напише молбениду, како би добио дозво/у за отворење налинкаре. Али прођоше већ четири недеље, пуне нестрпељива очекивања. Варух је бројао, како пролази дан за даном, а новац му лежи без интереса, рачунао је колика му је то грдна штета. Сваки дан помишљао је, да оде политичној власти, да, моли, да ургира строгог господина референта, — али није и гао куражи. Кад је већ настала и ета педеља, баци се он у трошак и купи једну двофлашу добре шљивовице (наравно, не чивутске, него баш оне праве,) мете је под капут, па хајд у званије, и ту закуца на вратима собе његовог референта. Референат у Баруховој ствари био је веома строг чиновник, од оне феле чинов ника ондашњега доба, који су за прву своју званичну дужност сматрали, да са нартајама буду грубијани, и то онако горопадни грубијани, јер тиме се одржава и подиже званичан углед и авторитет. И тај господин референт имао је псето пинча. Па чим партаја у собу у један мах и нсето залаје, и госа се љутито продере „Шта ћеш!" (То је само увод а у томе тону следује продужење.) То је било опште познато, за то и није чудо што се Барух дуго премишљо, хоће ли ићи или не Он закуца на вратима. Чуо је већ и оно громогласно „Херајн!" али још не смеде да уђе. Али, напоследак куд лукло да пукло, одшкрине малко врата, само за један пе-

метну на њихова с т а р а м е с т а, а да се не мећу по Хрватској. * * & х Колера још једнако бесни по Африци, а како су новине пуне немира против Чивута, то се о колери сад већ слабо шта и пише: поред Ч и в у т а смо и заборавили на к о л « р у! * -V. * Ј) Не треба дирати Чивуте, јер шта би ми радили без Чивута? Коме би онда продавали наше стар е хаљине, па их после од њих као н о в е куповали? * * * I 4 ! Свако зло има и своје добро! Тако и у овим немирима су неки добро извоштени! * * О Дакле вселенски натријарси хоће Мрашу митрополита да искључе из православне цркве. Владици Корнелију у Србији то већ не може пасирати, јер он, као што је познато, и није православан. * •:= * Брошура „Доле образину!" износи на видик лажи саднамозга Радићевог. Ако је истина, да му је мозак 15 фунти, онда се за његове лажи не може рећи, да им је „плитко дно." # * * 4- Финансијски равнатељ Давид иде као што | новине јављају на „ урлауб." Блажени измицајушчи! * * * □ Православни попа Владимир Ракић у Коморану оглашује да покреће од 1. септембра нов лист, који ће се звати „Котагот," Да неће то бити какав даљ ширине, па се кроз ту ужину провуче полако у собу снебивајуће се погурен и обзирући се на све стране. „Но, шта ћеш!" продере се строго званичник, — а пинч му је у том истом тону секундирао. Еарух је своју шубару спустио на земљу таки поред врата, па прилазећи ближе г, референту, извлачио је испод капута двофлашу шљивовице, а међу тим је нешто муцао о високој милости, познатој справедљивости, о благој доброти господина референта, који ће ваљда ову флашу шљивовици примити, само пробе ради, да види, каква ће се шљивовица у његовој палинкари продавати. „На поље се вуци, ниткове један " викну строги референат. па у јарости оној зграби му флашу из руке, и мете је насвој нисаћи сто. „Таки да си се вукао напоље!" Барух изиђе, — не он и з л е т е на поље. И тек кад је на пољу био обриса хладан зној са чела. — А за тим је овако премишљао. „Госп. референат се добро извикао. Тиме је ваљда истрошио своју највећу љутину. Сад се ваљда већ мало стишао; а сигурно је већ и шљивовицу коштао; — сад ће ваљда мирније саслушати." Тако умствујући усуди се он па још једаред врата нолако отвори и само главу кроз њих промоли; он виде како је г. референат двофлашу са шљивовицом натегао и добро гуцнуо. То га још већма окуражи и он коракну у собу. Но није имао каде ни да чује шта ће му г. званичник рећи, јер пинч је своју дужност учинио, залетео се на њега ђаволски га за ногу ујео. Он мораде опет да ретерира. ('СвршиИе се.) «•