Стармали

„СТАРМАЛ0* БРОЈ 23, ЗА 1883.

181

- <Р

Ђира. Наш министар председник Тиса ииао је обичај сваке године ићи у 0 с т е н д е, да се купа; зар неће и ове године ићп? Спира. Хтео је он и ове године ићи у 0 с т е и д е, већ је и спаковао био, ал се иаједаред предомислио. — Ђира. А за што се предомислио. Спира. Држи да је излишно ићи у 0 с т е и д е; кад и овде има довољно о с т е н т а ц и ј а, — може се купати у њима. Ћира. Знаш ли ти ко је најнесрећнији човек у Угарској ? Спира. Не знам. Ђира. Кнез Ник. Естерхази; он плаћа годишње на три стотите хиљада фор. пореза. Спира. Заиста је то грдна несрећа. С том би се несрећом могло најмање 10.000 људи у с р ећ и т и. Боже опрооти согрешенија, Маџари држе да има један нарочити маџарски бог, коме је цео остали свет „шувикс", само се брине, да њима ништа не фали, — ал мени се чини да има један нарочити маџарски ђаво, који им непрестано око ушију свира чардаш, — само за то, да не чују савете здрава разума.

И у Новом Оаду. „ Пестер Лојд" нам и не јавља А тако ми мога здравља, И у „мирном" Новом Саду, Пре нег што смо с' синоћ свукли: (То и полицајци знаду) Ч и в у т а су једног тукли. . Т у к л и су га по типару Ана — билијару. (Изгубио три партије Па платио Форинтачу од хартије).

Аб.

Овашта има свога узрока, У ч и т е љ. Сад је десет сата. А после једног сата биће .. . ? — но колико? ђ а к. Биће једанаест сати. У ч и т е љ. Добро. А кад још један сат мине, колико ће онда бити? ђ а к. Дванаест. У ч и т е љ. А кад прође дванаест сати, колико ће онда бити? ђ а к. Један. У ч и т е љ. А зашто не тринаест? ђак. За то, јербо је тринаест несретан број.

Ђуна. Бога ти, Шука, а јесу л' то Срби тамо у Зала-Егерсегу? Шука- Нису. Нема тамо Срба. Ђука. А у Таполци? Шука. Ни тамо. Ђука. А у ЈГендви, Шимегу, Па-< чи, Капорнаку, Шархиду, Сен-Гро■_ ту, Текињу, Чакорди? Шука. Нема тамо, брате, ни једнога Србина! Ђука. То не може бити, јер од куд би онда тамо били толики немири, буне, чуда и покори! Та новине Чивутске нас уче и прииоведају свету, да све пемире у Мађарској чини срнска омладина, дакле онда мора бити да и у тим местима има она своја гњезда! Ђука. Јеси ли читао да ио Хрватској скидају и са трафика мађарске натписе и бацају. Шука. Боље би било да те натиисе не дирају, нека севиди, да су оне рђавецигаре и дуван мађарске.

Ђука. Који је бан чивутским шпекулантима по вољи и за ког се отимају? Шука Ваљда ајзн-бан.

Ђука. Јеси л' читао књигу „Доле образину г. пл. Радићу!" Шука. Јесам, ал' нема смисла. Ђука. Како то? Шука. Ко нема образа, не може имати ни образине. Аб

Хоћеш, нећеш

мораш,

Т и с а (Натиче загасите наочари"на нос, а преко њих још једне црне, а преко ових треће са свим црне — иа виче) Даклем тако ли је то!! Ви сте се усудили нанети срамоту угарском грбу !!! ! ! Неколико Хрвата. Молимо покорно, ми нисмо противни ошптем нашем грбу, само смо скинули написе, који нам се преко закона намећу, Т и с а (побледи од љутине). Много Хрвата. Ми поштујемо и наш [и ваш грб, — само не дамо да се маџарски језик шири над нашим главама. Т и с а (поцрвени од пакости). Сви Хрвати. Ми се само држимо закона и не дамо се помаџарити. А угарски грб нисмо никад вређали. Т и с а (позелени од горопада — удари песницом о сто). Али ви морате угарски грб вређати, јер ја другчије немам разлога да вас ухватим за гушу, да вас, да вас, да вас — поједем за фруштук. Ви морате' вређати угарски грб! (шкрипти зубима). Стармали. Не мојте се тако страшно љутити, господине министре, то вам може здраво, здраво — шкодити. Ево вам је већ неколико зуба испало од страшног пшрипања.