Стармали

182

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 23. 8А 1883.

Једно бесно питање. Даклем кодера нас је ове године поштедила> Анђелић нас није поунијатио; према „Турском Мароду" смо већ огуглади; Европски је мир ос'( и гуран); у Београду нам кувају мандару. у Пешти цицвару, у Берлину попару; добар стомак имамо (то ће нам сваки жандар посведочити); дугова немамо много (држава их има више); животосигуравајућа друштва желе нам Дуга века; порезна званија жеде нам иун буђелар банкнота; егзекутори нам желе пуних подрума и амбара, тепсија, котлова јастука и модроца; Маџарски клостерижеде нам доста дечице; сваки дан смо све старији, сеђи или ћелавији (ег$о и паметнији ) женити се не морамо (картати се и сами знамо), — па кад све то узмемо у достојан обзир, зашто онда да не будемо весели, аг ећћ а<Ш <;егет4е1;4е, то ја питам вас. На гробу грофа Шамбора. Последњег Бурбонца Овде кости груну, Ох мученик прави! Делог свога века Имао је круну Ако не на глави А оно — у глави.

Домишљанова питања. Доста сте ви мене питали ; де сад мало да ја вас узмем на егзамен. Кажите ви мени: За што ђаво не спава, већ се једнако по свету шета? (Ето н. пр. еад му је најмшшји шпацир између Пеште и Загреба)

Ја држим кад се који владика ода на лагање да му ипак брада мора нешто сметати. Има ли томе каква друга лека — осим бријања?

Кад се већ у Београду мора држати в а н р е дн а скупштина, хоће ли народ бити тако досетљив да избере и ванредне посланике?

Кад Тиси већ ни гроф Пеачевић пије по вољн, можемо ли се надати, да ће тада Пештански п р о б и р а ч наћи скоро какав Бечки о т и р а ч.

На који би се начин народ, тај неверни Тома, могао осведочити, да је Емилијанов мозак 15 фуната тежак.

Д о б о ш а р. У општини Д. С. И. био добошар Шваба, те је једанпут заповест ради пдаћања пореза овако публицирао: ,Луди слушај саповес! Сад паш поме сло у наша села пошла тва косподаре, они тако каши, они паш прави штаер-казда — они тако каши, сви ми мусај штаер плати моринг, ко се плати, тај паш поме тобра, и наша кнез паш тај фоли, и на његова срце пиће сдраво пегенише — а ко се нећеш плати, тај оће касно плачи, онда поље тоће солдат и шандаре, оће газда удри на клава и опет мусај платити! И још на солдат подај ручај, вина прави пије и на његова кућа спавај!" | Л. К.

Научио мађарски. Један ђак дошао кући из Кечкемета и Фалио се оцу и матери, који су прости људи били, да је мађарски научио тако, да зна боље него српски. Отац се обрадује и одмах позове на ручак из комшилука једнога чиновника, који је прилично мађарски разумевао и замоли га, да се са сином му мало мађарски поразговара. Комшија запита ђака, како се мађарски зове в о. ђак одмах одговори е к е р. Комшија даље настави: А како се зове к р а в а? ђак се мало замисли, пак ће онда овако комбинирати: кад је во екер; онда ће крава бити е к е р у ш а, па тако и одговори. Комшија ће на то даље запитати: А како се каже т еле? ђак одмах одговорИ--„Теле се зове екерче!" + Л. К.

Тук на лук, У општини Н. живио је један трговчић, којега су сви сељани звали попарошем, а његовога комшију чизмара звали су г р ч о м. Једно јутро урани чвзмар и терајући свињепред свињара дође спрам дућана свога комшије, који је баш стајао на вратима, и послс одазваног доброг јутра, рећи ће смешећи се: — Бога ти комшија, а што су се свиње тако з г р ч и л е? На ово чизмар без промишљања одговори: — Синоћ су се најели п о п а р е. | л. к.

Јефтин живот. Маца- Где ће те ви овог лета бавити се Евица. Ми? Ми идемо опет у село 0., јер ту је врло јефтино живети : мати је тамо дала лане вадити четири зуба ( па је платила само 50 новчића!