Стармали

У Новом Саду, 31- Августа 1883

ЛИСТ ЗА ЗБИЉА&Е ШАЛЕ.

„Стармали" нзлазж чрипус меоегно. Годишња цепа 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србпју п Јруге крајеве 10, — 5, — 2 1 / 2 дипара. — Влаеккк н одговорни уреднив Змај-Јован Јовановић.; гдавни сарадник Абуказем. Издаје штамаарија А. ПајевиКау Новом Саду. — Руконжж се шгл>у уреднику (Ог. Ј. Јоуапоујс, \\Чеп IX. Ј'огсс1апка8ве ов.) — Претплата и све што се тиче админкстрације, штамиарији А. ПајевиНа у Новом Саду.

Сузе лук-сузе, Што нису пустили грофа од Париза Да Шамбору буде за саедуком први?! Његове би сузе текле тако јако: Имали би чиме појити се црви. Не доби првепства својој горкој тузи, У жалости људи често се подете; И, како му срце за Шамбором пуца, Погребу је целом окренуо пете. Црвима ј' свеједно, — било ј' других суза г (Само што су и те на лук мирисале), Црвима ј' свеједно: ил Дон Карлос плак'о Ил гроф од Париза — разлике су мале. А Француска гледа претенденте своје, Племенитост њину, мекост срца благу, Бележи у тефтер те појаве мале И све већма грли републику драгу. Стармали. Шетња по Новом Саду, (XVIII. Док је трајала ова голема суша, што нам је чело знојем квасила, све смо желели да се већ једанпут наоблачи, те да падне благодетна киша на винову лозицу и на кукуруз, јер иначе нити ћемо имати вина, еити угојених крмача, и ево хвала богу ведро се небо наједаред наоблачило, те нам и сувише , благодети шиље. Особито се пак наоблачило над земљом Хрватском и над Зала-вармеђом, те падају батине као киша и многи нападнути Чивутин пева: „Синоћ крупа у мој пенџер лупа". Но сад је већ доста и ми би желели, да се што прв опет разведри и да што скорије сијне сунце (правде) над

чисто хрватским грбовима и натштсима и над п оштеним дућанима у Зала-вармеђи, те да нам голуб из ковчега равноправности донесе гранчицу мира, али подебелу, којом да уједно ошине преко очију оне, који сеју раздор, ору цареве друмове, повлаче невине у тавницу, вршу — шпијонске послове, беру — туђе грожђе, газе —туђа права, цеде сиротињску крајцару, пију — крв на памук и опијају се — лудим шовинизмом. Кад тако дођемо до жељеног мира, кад кломфери опет наместе онакве какве треба грбове на хрватска звања и кад клозери оправе све пенџере чивутске да им не улази прашина и слепи мишеви у собе, онда ћемо ако смо паметни метнути прст на чело, па промућкати главом, шта је све изазвало те немире, па онда ћемо гледати, да се сви узроци уклоне, који граде та чуда и покоре, па кад не буде било узрока, неће бити ни последица: сеззап^е саиза сезза1; еГГескгз! Јер ако ми је тесна ципела направила жуљ, ја ћу се само онда моћи од жуља излечити, ако тесну ципелу бацим на ђубре, па тако исто ослободићу се нереда и немира, ако оне тесне мере и неправде, који су их изазвали, бацим на ђубре, и узмем комотнију слободу и ширу правду, те ће одмах нестати свију жуљева, што тиште господу министре и разне „вухерере". Шире ципеле, господо, већу нумеру дајте јер нумера 48- је сада тесна, дајте нам која приличи за ногу нашег узраста, дајте нумеру 83, та ми нисмо више деца, ми смо већ у своме деветнаестом веку, дакле у најлепшим и најснажнијим младићким годинама! Зар не видите, да су се све с т и х и ј е узнемириле! Ви знате, да има четири стихије: ватра, вода, земља и ваздух. Па ето све су код нас немирне! У чивутским дућанима у Зала-вармеђи влада рђав ваздух; у Бечу ето бесни голема ватра; у Сегедину почини чуда в о д а, а у Загребу се сваки час тресе з е м-