Стармали

190

СТАРМАЛИ" БРОЈ 24. ЗА 1883.

И преко жеље. Наш је чича Коломан Жељама обилан; Поноси се пред светом Како је Јпдиван. Енергија његова Не зна што је млако; Кад он прстом запрети, Прст се дрма јако. Но његовој команди 1Лоус1 -]\Гет2е1 ;-ство њаче; Где он ногом удари Ту прашина скаче. Та он може добити И чем се не нада: Кад он викне теремтет! Тресе му се брада. Кад зажмури, не треба Дрних наочара; Кад се шади ђавола По дувари шара. Војска чека његов миг Да појури трком; ПГта је њему уставност! Обори је брком. Кад Хрватска јаукне, Он јој спрема дара; Двапут у Беч поскочи. Ето комесара. Комесара, да богме, И то — генерала; Вшне нег што ј' желео Судбина му дала.

П у с л и ц е. У Пешти се показују, као да су са свим безбрижни. А могли би имати бар два г р а м а бриге. Један је грам: А§гат а други: Сггат1 >ег§. Али да, Маџари не кажу А§гат, него 2 а §г а "ђ. Хоће ли се оваким начином што заграбити моћи, то је врло сумњиво. Но право је име тој вароши Загреб, што је већ и сам Давид признао, јер он је први из ње загребб. Даклем либеради и радикали у Србији нису могли дасепогоде. С отим ће их лакше пого* д и т и Гарашанин песнидом по грбачи — и једне и друге. (Има и кога, има и по чему; а суда му нема, па што не би.)

Знате ли ко је пре две стотине година избавио Б е ч од Турака? До сада смо држали, да је то била дична војска Пољскога краља Собјеског. Али №еие Ггехе Ргеззе" зна то боље, она вели: то је била „егпе гизаттеПјгекорреИе ПГе1)$оапс1е. < (У чијим су рукама новине Бечке, још ћемо дочекати позив на прилагање, да се Кара Мустафи подигне споменик, на Бечком ЈшЛепрШги). Пештански „Немзет" дошао је до тога тужног уверења и признања, да у Хрватској нема „маџарске партије". — Но нама би било много интересантније чути, како су они замишљали ту маџарску партију у земљи где Маџара иема.

Из Беча нама јављају чудну физичку појаву. До сада су се људи грејали ватром, а тамо сад зебу од ватре.

Новоеадском „брукшанцу." Тебе су наши предци саградили да нас чуваш и браниш од паших непријатељаи д у ш м а н а. Највећи су нам непријатељии душмани разне заразне болести. Па реци ми, драги „брукшанче", да ди нас твоје високосмрадије и дубокотрулије заиста чува и брани од тих наших непријатеља ? Видиш драги ,,брукшанче" мо.ј, ти ето већ 35 година стојиш забадава; никад ни једно тане није нреко тебе од тог доба нрелетило, а за то време имали смо ми већ трипут к о д е р у (1849, 1866 и 1873.) абогиње, шарлах, дифтеритис, грозн и ц е и т. д. никад и не избивају. Па увиђаш ли, драги мој, да си ти постао сад сасвим излишан, те би крајње време било, да те црна земља покрије. Направи дакле тестаменат и остави за твоју универзалну насљедницу какву лепу променаду, где ће по твоме гробу изиићп зелена травица, на којој ће се твоји благодарни погомци шетати сећајући се твоје доброте после смрти па докле је света и века. Ескулап. Невероватно. Ових дана се за архимамандрита Н. разнео глас, да је скочио у бунар. Но ја ово нисам могао да верујем: Не скачу ти људи у б у н а р, они радије скачу у п о д р у м. Један Сремац. Не би реко. Учитељ. Ја би рекао да је квадрат хипотенузе управо толико велик као оба квадрата катете. Ђак- Ја не би рекао. Учитељ. А зашто ти то не би рекао ? Тјак. Јер ћете онда искати да то и докажем,