Стармали

220

„СТАРНАЛИ'* БРОЈ 28. ЗА 1883.

Фреблова школа за децу до 6 година, како би се (тако гласи преддог Иваповића) ,што боље у ч ила деда мађарском језику и да би јој овај што већма омилео." — Боже мо.ј, код толико Мађара бајски морао се ваћи баш Србин Ивановић, бивши посланик карловачкога сабора, да тако штогод предложи!! Песници српски, певајте о српској будућности ! Аб.

Ђука. Даклем је ипак Р и с т и ћ # л дошао на министарску столицу. и Није Р и с т и ћ него ^ Ђука. Е па Срби нерадо изгоШука. Мени се чини да они нерадо изговарају и цело име „Христић."

Ђука. Које најслободнији у Београду ? Шука. Онај жандар, што ја пратио уредника „Брке" у Пожаревачко ариште, па га пустио да пређе у Аустрију. Ђука Знаш шта је ново, Шуко? Шука (Вади памук из ува). Вичи већма, нешто су ми заглухнуле уши па пе чујем добро. — А од куд ви овако, госиодиее? запита га земљак — А зар ја знам, одговори Станко. — Јесте л' ви господин Станко Глишић? запита га вођа. — Јесам. — Изволите онда записати у ову књижицу име ваше настави вођа. — А за што? — То мора бити, иначе мораћете са мном у варошку кућу. Станко уздане и напише своје име у књижицу, коју је вођа држао у руци. — А сад идите мирно кући, рече овај. То јест прво нан реците где седите. — Ту одмах на десно, одговори Станко. — Идите лепо, а ми ћемо из далека за вама. Са обореном главом упути се Отанко у свој стан; кад је био већ близу куће. окрене се и спази, да стража за иста иде за њим. То га снужди са свим, он лагано отвори капију и уђе у кућу. Ту је било све мирно. Кад је капију опет забравио, чуо је како се топот страже све већма удаљава. Тренутак један премишљао је шта да ради; али неки жестоки бол на левоме лакту и на челу опомене га живо на догађај, који се мало пре десио с њиме. Ухвати се руком за чело, уздане и пође лагано -на басамке Са врло разноврсним осећајима и мислима почео је да се свлачи; Једна мисао гонила је другу, и једва се баци на кревет, да у њему тек не нађе правога мира. (НаставиЕе се).

Ђука У Београду хоће старин министрима да дају бакљаду. Шука. Старе министре — да иакљаду? Ђука. Тебе су канда издале већ уши? Шука. А ко ће да их ћ у ш и? Ђука. Иди збогом! (Виче већма): У ш и, у ш и! Шука. Та биле уши или буве, свакојако су несносни! Аб. Одзив полаже испит Који је б а н увек веран н а ч е л у? Тур б а н. Које дете најрадије гледају девојке? Ка д е т е.

Која је н а д а најпогавија? Кано н а д а.

Који наш с и р наЈвише одлази у Америку? Ка с и р.

Који п а с може највећма да уједе? Цу п а с.

Којом се л и к о м може да опаше цео народ? Репу б л и к о м.

Који л е к не помаже ништа? Ле л е к. Гигански.

Банкет у Београду, Кад су недавно давали у почаст покојним министрима Пиро-Чедо-Гариним банкет у Београду, кажу да .је врло свечано испао. Абердар је декламовао своју песму (види Даницу за 1861. бр. 8): Пазите, вуци!" Песма је бурно примљена, од особитог је утиска била последња строфа, која гласи: „Пазите вуци! — Облака гњечит' У огањ то је трчати наг Гром када грмне — ма п ао и сам Оставит' од вас алнеће траг!" Пљескању не би краја. (Па то се они и сад још пљескају! Ур.)

Још једна песма Абердарова. У „Даници" од г. 1861 бр. 28. пева Абердар: „Да заблисташ — међ концима Туђих, туђих тих сплеткаша. . . Па ко туна не полети, Да загрли братска лица, Век ће веку шапутати Издајица — Издајица!' Тако Абердар пре 22 године. Сад би добро било да се разјасни ко су то ти „туђи сплеткаши" и да ли век веку већ шаиуће (или можда већ и виче): Издајица! Издајица! И ако виче, к о м е виче?