Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 28. ЗА 1883.

219

* * * ^ „Видело" још једвако доноси чланак у ком јавља, да му је „ђаво био кочијаш." Али пам не каже какав је тога кочијаша бич, да није какав каплареки! * * * ,ца# У том Београду излазе све неке „чудновате књиге; „криминална библиотека" Историја једног з л о ч и н а , „Стидај з д о ч и н а" и т. д. Од куда им већ толико штофа за толике з л о ч и н е ?! * * * Г*х Да ли ће чиновници министра Н и к о л е Христића уздисати на зиму: „0 кто, кто, Никол а ј а служит! * * Један добротвор даје неком дешператном дужнику у зајам новаца на облигацију, на којој стоји да је платежна онда, кад буде готова гвоздена ограда на но^осадској саборној порти. (Тек неће само да му изрично каже да му поклања!) * Н; * Један с л у г а у Сегедину видећи први пут владике где служе, рећи ће: Боже мој, тако велика госнода па с л у ж е ! * М: * х Кад је једна п е с м а у стању била учинити, да се Хрвати и Срби у последње доба тако приближе и један другоме сада толико братских осећаја изливају, шта би тек било и куд би се отишло, кад би у в е к један другом п е в а л и ! ? ници. Станко уздане дубоко, а — стајао је баж пред оннм зеленим прозорима. Орце му је играло живо, била на слепим очима лупкала су непрестано, рука му је дрхтала . .. он обиђе прозор, да после неколико корачаја стане, да се замисли и да се опет врати. Почео је кашљуцати и онако кроз зубе удешавати песму једну, песму, у коју је хтео да улије све осећање своје. Док је тако удежавао глас, наилазила је на њега све то већа енергија, која га, у свези са многим испијеним вином, наведе на послетку да одважно стане и да почпе певати. Певао је песму „Спавај ми, чедо, буји пај . , . ." Глас његов који је из прва текао лагано и несигурно, добијао је временом све више маха, али на жалост, не у корист песми, нити у прилог намери његовој. Кад је отпевао прву строву, застаде мало, премишљајући е да ли би могао кроз капке чути који „мирисави уздисај." И збиља, Станку се бар тако чинило, чуо је иза провора неки шушањ, који га наведе 7 да са свој е стране пристуни ближе и да почне капке на жалузијама да отвара, из прва лагано, за тим све јаче и јаче. Станку се шта више чинило, као да се у соби појавила нека светлост, и то му даде нове одважности и нове снаге: он поче капке баш силом да ломи, шапћући међу тим кроз њих, како му је љубав врела, тако врела, као никад до сад што није била. Међу тим, у соби је било све мирно; али са улице зачу се у исти мах неки потмули, ритмички топот. Стан-

* * * © Мађарска господа опет краду! Хајд' што су до сада крали из општинске и државне касе, то бар сиротињу није директно оштетило, ал' ево сад уредници „Фигентленшига* затајаше преко 2000 фор., што се скупило на сироте и гладне Чангове! * * * Гладни Чангови изјнвљују, да ти новци нису затајани, него да су сеони тиме пренумерирали на „Фигетленшига" у 200 егземплара. * * * 4- Чангови купе међу собом новчане прилоге да сз покрије дефицит у уреднишву „Фигетленшига*. * * * # „Свака Скила за времена а Харивда редом иде а (Нова пословица.) * * * © Господин Чеда, који је до сада терао занат министра финанције, вели: „Занат је златан." * * * А Чујемо да ће први званични акт, што ће га министар Никола Христић премапотписати, бити наредба, да се сваки има претплатити на „Стармали*, који овим бројем улази у своју н о в у четв рт. * * * 3 На предлог доктора Павла Ивановића закључила је варошка општина у Баји, да се оснује ко примети то, погледи на ону страну, од куд је тоно долазио, и спази — ала се уплашио! — како се њему при ближује ноћна стража. Станко се убезекне, одступи од прозора и поче нагло бегати у нротивном правцу. Али топот се даде за њимСтанко убрза ноге, и можда би још и умакао био, да му несигурне ноге нису запеле за један малени шљунак (за који обично трезне ноге никад не запињу) и он паде колики је дуг. Ноћна стража сустигне га брзо, и вођа њен нагне се на несретног Станка и поче га дрмати; али овај се чинио и невешт, умртвио се. — Та ја тога господина познајем, рече један момак. — Па ко је? запита вођа. — Та господин Станко Глишић, та знам га ја, из једног смо места. — Е добро, рече вођа, али не можемо га оставити овде. — Ја ћу га већ пробудити, примети онајмомак, ево, мало је убрађен. И момак се саже и почне Станка да дрма, говореЈ>и међу тим да се не боји ништа. На те речи отвори Станко очи, и кад сиази пандура, заклопи их опет брзо; али пандур се није дао одбити и дотле га је дрмао, док се на послетку већ није и њему досадило, и он се лагано поче, дизати.