Стармали

„Стармали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и Јруге крајевв 10« — 5, — 2% дннара. — Власнкк и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић ; главни сарадник Абуказем. Издаје штам аарија А. ПајевиЕау Новом Саду. — Рукописи се шнљу уреднижу (1>г. Ј. Јоуапоујс, Л\ 7 |сп IX. !'огсе1а11$а88е 50. | — Претплата и све што се тиче администрадије, штампарији А. Иајевића у Новом Саду.

Предзимска песма. Ветар хуји кроз висине, А и доле у визику' Разбио ми песму, што је Хтеда певат' политику. Зима хита немилице. Плаши људе, гови тице; По дрвећу пало иње Сећајте се сиротиње! Жако ј' оном ко је згрн'о Те јесењске лепе даре, Напувио све кошеве И подруме и амбаре. Облаци се сиви купе, Сметови ће већ да рупе, Навалиће са свих страпа Сећајте се сиротана! Богатство је мило, драго (Не и туђа има зноја), А патњама, невољама Нема краја, нема броја. Зимом иде мука многа, Нема свако крова свога. Богаташи, рујна лика, Сећајте се бескућника! Купују се чизме зимске, И по леду да се гази; Еупују се топле бунде И шалови и первази; Кожа, вуна — то је здраво! Свак се чува —то је право! Ал сетшпе с/, гледнув доле, Деце гладне, босе, голе!

Биће срна и фазана, На шампањцу биће пена; Биће сјајних соареа И беседа и кренцхена; Биће свега — ком се има Шарена је дуга зима Сећајте се бледих лица Хладних, сузних колебица!

Шетња по Новом Оаду. СБХП. Шајкашки баталијон, што га је Марија Терезија 1764. основала, као штоје познато укинут је, али ми Новосађани имамо на источној страни наше вароши, то јест од оне стране од куд се сунце рађа и од куда нас Дунав топи, сваке јееени прави шајк а ш к и баталијон, кога нам влада не може укинути, него га само зимска влада својим децембарским патентом и свето-јо ванском дипломом укида, а то је баталијон шајкаша са лепим и дивним воћем, што сваке јесени дојездн под Нови Сад, те Новосађани сваки дан иду „на шајке" у шетњу, па пазаре јабука, оскоруша, мушмула и кестена. До душе ми би опорих оскоруша и мушмула могли добити и из Карловаца, а исто тако лиферовала би нам и Будапешта, те још каквих оскоруша и мушмула! Али тога воћа смо већ сви сити и тако нам опорина карловачких и будапештанских мушмула с т еже устадасмо чисто већ занемили, и не маримо више з а н е м и л и тај плод. Новосадске „шајке" са воћем то су сад Новосађанима Мека и Медина, куда они иду на ћабу, као Чивути на берзу, само с том разликом, што на берзу иду само они брадати са црвеним очима, а на1 против овде видиш цвет новосадских госпођа и гос-

Година VI. у Новом Саду, 10- Септембра 1883.

Бр. 28.