Стармали

226

„стармали" број 29. за 1883.

Стари тата Шосбергер, Ои се не би туко', Кад би когод његову Супругу одвуко';

У. Међу тим се Розенберг Друкче презентиро; Да му ј' срце на месту Лепо ј ' демонстрир'о.

Џентлменство његово Нико не мож' скрити; То морају признати И антисемити.

Многи жали Баћањија Због смртна малера, Ал бадава, Розенберг Има кар актера. То му пише на челу, На грудма, на леђи, Иначе би с' већ одавно Назв'о Нбхбаће^у!. VI. Још ћу једну казати, Ни најмање луду, И то ћу се окренути Криминалном суду.

Многи веле: „крив је, крив Треба да се казни!" Али к а к о ? — 0 томе Има мнења разни. Кад Је закон тако строг, И на кривце киван: Нек се казни Розенберг, Ја нисам противан. Казна има различних Без броја и числа, Изберите таку казну, Која има смисла. Реци те му: Розенберже, Судба ти се свети, Налаже ти да мораш Илону узети ! ^ *

0 брда с дола, II. Од како су нове табле са немуштим језиком приковане на порезно звање у Загребу, од тога доба само се једанпут земља тресла у Загребу; и по томе пештански метеоролози (они који патеодхроничног метеоризма т. ј. ветрова и надутости) суде и пресуђУЈУ) Д а се та земља са свим умирила, да се угасила свака ватра и пламен, само би се још мало могло говорити о диму, (који се немачки зове барон Раух.) 0 томе диму, говоре они за сада само толико, да га се не треба бојати, али ипак говоре о њему, — баш

као она маћија, која је говорила пасторчету: нећу ја тебе затворити у комору где је тако мрак; нећу ја тебе мегути да клечиш на кукурузима; нећу ја тебе тући с оном камџијом, што је чувам у орману у другој фијоца са десне сгране и т. д. — а дете би највећма волело, да се о томе и не говори. И у Бечу се нешто тресл* 1 , али не земља, него зграда новога величанственог универзитета, у који су се ђаци и професори тек ових дана уселили. У место да се овај храм муза окадио тамјаном и измирпом, немачки га бурши обесветише дреком и дивљом виком на једнога професора, који је један од првих светлила овога свеучилишта. Али његова је кривица страш-

Под прозором, Хумореска Милана Савића. (Наставак) III. Сутра дан у јутру десила се пред Станковим вратима онака иста појава, каква и јуче. Она три шегрта сваки са хартијом у руци, грабила се о прво место до кључаонице, и то тако жестоко, да је по која „пушла" косе са силним свецима у друштву летила ио ваздуху и преко гвоздене ограде падала на земљу, све дотле, док се опет није зачуо одмерени глас браца-Јоцин, који је строгим речима ту „дечурлију" терао у ред. Али ни његовмоћан пас, ни подигнута песница нису могли данас баш да дођу до жељена успеха; шегрти га се нису плашили, јер им је пред духовним очима лебдио риф, кајиш и мотка, чијих су физична својства јучерањим даном, пссле повратка са безуспешне експедиције своје тако орјатински морали искусити. Уједаред застадоше, ућуташе и новукоше се мало на страну: преко ходника долазио је униформисани слуга свете Хермандаде, варошки пандур, такође са хартијом у руци. Е, овај има првенства Кад је пандур дошао до врата а видио да су затво-

рееа, лупи сабљом својом о њих, и то тако јако, да се пробудио и сам Станко, који је све дотле мирно спавао. — Ко ће то бити, помисли у себи, тако незграпно још није нико лупао на врата. Писмоноша није, јер новаца не очекујем ни са које стране; на против, са свију страна траже га од мене, али. наравно, са уобичајеним успехом. За иста, већ и не појмим, што га и траже од мене, кад га и тако неће видити, бар не тако скоро. Ја морам имати своје пиво и, да боме не увек, свој ситан фарбл, иначе бих пуко, они други нек чекају. Из тог расматрања пробуди га по ново још жешће лудање, које је изгледало, као да се о врата удара неки гвоздени алат, тако је звекетало. Станко се намргоди, ухвати се за чело, и тек сад се сети, шта се с њиме прошле ноћи десило. — Наопако, говорио је у себи, шта сам ја радио. Али . . . та није то баш бог зна шта! Само да нисам пао! . . . Ала ме боли глава! Станко устане брзо и приступи огледалу. Имао је шта и видити. Лева страна његова чела била је сва отечена, а у средини из отока дизао се други оток, велики као добар лешњик. Погледи и лакат: сав модар и одеран, није га смео ни дирнути, тако је све штрецало на њему. Нова лупа на вратима, још јача него све досадашње лупе, истргне га по ново из пос атрања тог. Брзо баци капут на себе и отвори врата. Пред њим је сгајао пан-