Стармали

, стармали" врој 29 за . 1883.

Зар ти ииси мого чинит' Ко поштени људи, Ко шго ради твој брат Мија, Ко што радим и )а; Зар ти ниси мого лепо Код кројача свратит' Па на веру капут узет'! Па никад не илатит' ! То је једно исто, Ал изгледа чисто; То је, веруј сине, Ирактичнији лов: Не би имо стари капут, Већ би имо нов. И нико ти не би омео Рећи да си лола; За то ово ариште Нек ти буде школа. Поздравља те мама И сестра и браћа И твој Идеш аћа.

Неће пиваА. Сервус ћиро! Од кад те нисам видео. Хоћеш ли да сврнемо мало у пивару, да те почастим са једном чашом пива ? Б Нећу. А Шта!? Ти нећеш на пиво. Да се прекрстим левом рукои. А зашто нећеш? Б За то, што ме зовеш на ј е д н у чашу; а мени се ни брк не покваси, док не попијем бар пет.

Ију сватова. Један свештеник имао је да венча младожењу од 70 година са младом која је имала неких 60 година. Том приликом говорио је он слово, које је отпочео са овим цитатом: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!"

Члан друштва умерености. У крчму код три чутуре дође неки мајстор (који је био члан друшта умерености.ј Заиска једну циповчицу и полић ракије. Крчмар му донесе и једно и друго. А он пресече циповку на поле, одвади мало средине, сасу у ту дубину ракију и тако поче циповку да једе. Крчмар се чудио, па га запита шта то ради. — Е, пријатељу, шта радим ! ? Кад ме питаш право да ти кажим. Ја сам се заверио да нећу никад пити ^акије. — Па што је пијеш, кад се заверио ? — Та ето видиш да је не пијем, — него јеједем, А то се нисам заверио, да је нећу јести.

Из породичног живота. Две сестре, врло лепе девојке имале су матер, која. се није одликовала телесном лепотом, на против била је, што-но кажу, така ругоба, да би њоме могао чворке плашити. Имале су и оца. Једаред хтеде отац да води своје кћери у променаду; али мати рече: „Не мој ти мужу с њима ићи, пуети мене да ја идем. Зпаш, ја не волем сама ићи, али с њима волем. Јер ко ме види поред њи, свако ће рећи: виш, и ова Је жена морала тако лепа бити, кад је била млада." Муж се мало промисли па онда одговори: „Ипак неће бити добро, жено, да чи с њима идеш; јер те су девојке већ на удају, па ко год види тебе поред њих, свако ће рећи: „Еј наопако, зар ће тако изгледати те девојке кад остаре!"

Неће да натрчи са лресудом. Неко је прислушкавао како су се на беседи разговарале две девоЈке, две присне пријатељице, Ана и Јела. Ана запита Јелу: Кажи ми право, ко ти се боље допада, или господин Матић или господин Јеврић? — Не могу ти право казати, — одговори Јела — за Матића знам да је удовац, а за Јеврића не знам, можда је и ожењен.

Изненађење, Врло смо се изненадили кад чусмо да су ио1 следњи бројеви „Стармалог" слободно ирешли у Србију, што се за времена Гарашанова ни сваком иетом броју није доиустило. Виђамо и то, да оиозициони тамошњи листови не доносе ио читаве стуице чистине, са уздужном приметбом „Заиљењено." Ако је г. Никола за 15 година свога иодземног одмора научио нешто, што треба сваки министар да зна, ми му честитамо на сваком и на]лшн>ел1 наиретку. — Ако багателише независне органе штамие, знак је да се ииак осепа јачи, него што је био Тарашанин. -- Ако иак хоИе и да је чује, онда му за сада ништа друго не можемо ре/ш, него да смо са те стране леио изненађени.

Одговори уредништва, Анд—Ал —. Ви у песми вашој велите: „Сви се чуде Како луде Мене куде" — и т. д. па знате шта Нека једном мира буде, Ви узмите две-три груде, Растерајте ове луде КојекЈде.