Стармали

„СтармАли" број 29. за 1883.

229

П у с л ж ц е, Статистика је показала да у Угарској има више Мађара који знају Српски, него Срба који знају маџарски! Не брините се, све ће то друкчије бити. Јер ено у Бечкеречкој гимназији српски се језик предаје недељно само један сат, и то помешано са катихизисом, и то за сви ооам разреда, а у Новосадској гимнасији потроши се само у првом разреду на маџарски језик недељно шест сати.

Ово је чудновато: „Брку" кад суповдали у Србији, он побегао у Аустроугарску. Ал куд би „Стармали" побегао, кад би њега повијали?

Један енглески поп пронашао је да је теј врло опасно пиКе. Где се пије теј ту, вели, лако букне револуција. Ето ти сад ћемо морати пити само млека — (јест, ал и млеко се на мађарском језику зове 1еј.)

Кажу да ће се наш славни диспозициони фонд ове годиие знатно увећати (без обзира на грдне дојакошње терете и дефиците али са обзиром на пријатељску краљевину Србију).

Неки чланови угарске делегације спремају се да праве лустрајзе у Босну. Ваљда су ради да виде је ли јабука већ зрела за брање (но то ће Бизмарк боље знати из далека, него ми из близа).

Који су били у Сегедину на слави, кажу да им гостољубиви гостионичарп мал не одераше кожу, тако је било с к у п о ћ а. Сегединци су се ваљда сетили оне скупоће (т. ј. скупљања прилога коју смо ми и шаком и капом показали кад је Сегедин страдао, — па су хтели сада да нам врате зајам). У Београду има један кобасичар који прави кобасице а у њима се нађе каткад кључ од сата и друге маленкости. Тај кобасичар зове се Хам. И треба да буде сам X а м, јер таке кобасице за цело други нико неће хамнути. Наш коморански попа Владимир Ракић већ је добио награду, што се умешао у маџарску литературу, и то тако богату, да је морао неколико дана одлежати и ладне завоје метати. (Нећемо плакати, јер и тако знамо да му наше сузе не помогоше).

Љубавна слепоћа и њен лек. „Ох, ал да ми је невестица И добра и лена!" Чујем, чујем и верујем, Јер је љубав слепа.

Ал поверуј и ти мени, Пре нек буде квара, Да љубавном том слепилу Брак очи отвара. - Р Учитељ. Господине, ваш син пије за ђака. Отац. А за што? Учитељ. Нема врућа места. Отац Хм, хм! А ви му угрејте бар тур. Петар. А што си ми ти пријатељу тако снужден и невољан? Паво. Због жене, брате, због жене. Петар А шта је с њоме? Паво. Ево већ пуних пет година од како сваки дан густира карте, — па још никако да их и зг у с т и р а. Митар. А што ти ниси понео кишобран, Стеване, — виш како је мутно време? Стеван. Нећу да га носим. Јер кад год ја понесем кишобран, никад не буде кише.

То је баш чудо. „Једно ми је чудо" Рече мајстор Дода „У нрироди то је Права неприрода: Зашто рибе ћ у т е, Кад су женског рода!"

Писмо једног оца своме сину, Чујем да си, драги Пишта, Већ дотер'о до аришта: Спремајућ' се на пут Украо си Из кафане капут; А капутов госа У прикрајку био, Па те опазио, Па те је повијо, Па сад си долијо. 0 невешти сине, Свако ти се чуди. Што тако полуди;