Стармали

228

„СтАРМАЛи" БРОЈ ^9. ЗА 1883.

морамо ми да молимо бога за њу, — да нас боље гњави). * Једна посдовица каже: Младост лудост; друга пословица вели: каква младост, така старост. — Ако обе пословице говоре истину. онда не зиам где је мудрост. «■ Еажу да владаопи обично нису пријатељи |јавности. Није истина. Они и то кроз новине о б ј а в е, кад кога наименују за т а ј н о г саветника. *■ Бино је као псето; хоће да уједе иЈ оно које режи, и оно које не режи. * Кад би се у подруму полагао испит зрелос т и, не би се падало на годину дана, Еећ само на неколико сати. (Можда би и који професор пао). * Попова има од две феле: Једни нам примером својим показују како треба ићи у рај — (ти су сада ретки). Другим нам примером својим показују како не треба ићи у пакао — (ти су сада чести, све чешћи и пречестњејши).

Доказ. Славни француски дипломата Таљеран рекао је (давно, још пре него што се Мића Гарашанин родио) ово : „Ја знам некога, који има више разума него Наполеон, него Волтер, више разума него сви министри, који су били, који су сада и који ће бити (ни-

плћв господин са наочарима дочека га са свим лепо, и понуди га да седне. — Реците ми, молим вас, поче Станко, за што сте ме цитирали? — Зар се не сећате, штаје ноћас било, одговори му чиповник. — Па шта је било, није ништа. — Није то баш тако! Ево госпјдин Мраковић, на чијем сте пенџеру ноћас лупали, тужи вас, да сте хтели силом да уђете кроз пепџер, и да га поробите Станко скочи са столице. — Молим, молим, настави чиновник, ево изјаве госнодина Мраковића. Он вели, да је у тој соби, у којој нико не спава, имао велику суму новаца, тако неких две хиљаде форината, и тврдо је уверен, да. сте га хтели да похарате, и да није случајно наишла патрола, ви бисте и извршили вашу намеру, јер се зна, да сте иначе прилично деранжирани. Шта имате на то да одговорите? Станка је спопала дрхтавица; стајао је блед и једва се могао држати на ногама, хладан зној га је пробио, и у забуни својој није био у стању да одговори на нитање чиновниково. — Говорите, господине, поче чиновник. — Ја не умем на то одговорити, стаде Станко да муца. то је таква оптужба, којој се нисам надао ни најмање.

је изузео ни Гарашанина), а тај неко, није нико дру ги него: јавно мнење." Ова изрека Таљеранова, још није побијена, ма да има људи, којима се јавно мнење чини безобразним, (т. ј. тако им се чинило пре две године, а сад им се мора чинити још 10 пута безобразније.)

Ћира. Чеда није више миниА ста Р Ф ин ансије. То је лепо и краЈЕд. сно. Ал то није доста. Сад би тре^ ала каква поштена и строга кошг&М мисијица која би провизитирала ЈбвЖ В Р Спира На шта би нашла? Н иЋира. Тако је. Али можда би и Спира. Имаш и ти право. Нашла би нешто; али кад би визитирала, не касе, него — џепове.

Ћира. Јеси ли ти чуо, да је Анђзлић у Сегедину био питан: кад ће већ једанпут бити тај српски црквено школски конгрес. Спира. Чуо сам, чуо. Само нисам чуо шта је одговорио. Ћира. Ниси ни мого чути, јер се тако збунио да незна ни сам шта је реко. Није гаала, чело гори и т. д. Спира. Е море, кад тако ствар стоји, онда би ми нелојални људи били, кад неби најстрожије викнули: Је с' чуо, Анђелићу, одговарај на сегединско питање!

— Господин Мраковић хоће да вас преда великом суду, настави чиновник, јер је намеран да учини једном краја с вашим калабалуком. — Ама, господине, проговори Сганко, зар верујеге и ви, да сам ја могао хтети да крадем и харам? — Ја не могу казати, ништа, одговори чиновник, оптужба је ту, ваше је да се оправдате. Међу тим, ја ћу бити тако слободан, да вас задржим у затвору ! . . . ■ — Шта наопако! — Умирите се, бићете у стражмештеровој соби, аја ћу већем дозвати господина Мраковића, да вас суочим с њиме. — Дозовите барем господина Мишића, рече Станко, да му разјаснии ствар, јер . . . . а, та то је и сувише— Не марим; али сад изволите ићи у стражмештерову собу, ево, овај момак показаће вам, где је, а ја ћу неђу тим јавити господину Мишићу, и он ће вас посетити. У једно ћу дозвати и Мраковића, и тако се може цела опа афера још данас изравнати, или .... Станко слегне раменима, окрене се и пође за пандуром, да у стражмештеровој соби иремишља о својој првој љубавној изјави. (СвршиКе се.)