Стармали

244

„стармали" број 31. за 1883.

„ Ђира. Даклем бивши министри ЈЉк. ^- еда и ^ т0 Ј ан Новаковић, са коИажЖррГж'" јима смо за ово три годиее толиШлпж ко немила посла имали, ипак су се ЗДп^ВИ! Спира. Невероватно, невозможно. ШјшШшК Ћира.Пада: усаветовали су се, — т. ј. примљени су у државСпира. А шта је са Пироћанцем? Ћира. Он ће се гурнути у пензСпира. (пресече му реч) Шта?! чак у Пензилванију. Ћира. Ха, ха, ха! То би било здраво далеко. У пензију.

Ћира. Чујем, да је Христићу највише до тога стало да се нађе Пашић. Спира. Тако и ја чујем. Ћира. Али ја се сумњам, да ће њега Христић наћи. Спира. Сумњам се и ја Ћира. Даклем, ако он баш хоће, да се Пашић нађе, онда би најбоље било да пусти Тодоровића, Гершића. Таушановића и друге, нека га они траже. Они би га за цело пре нашли.

П у С Л Ћ Ц е. Могло би се рећи: Хвала богу, у Сурчину наша деца уче у школп м а т е р н и м језиком. Али ствар стоји'друкче: Учитељ се само зове Матерн и,а језика српског још није Еаучио, ма да је већ три године у Сурчину. (Учитељ је тај, кажу, као крља, а има неко који се зове Б р љ а, — па зар то није и слично и жалосно).

Анђелић не воле да се наш црквеношколски сабор сазоЕе у Нешти, — а не воле ни у Карловци. Ако би в о л е њ е његово било меродавно, морао би се сазвати у Новом Саду.

Сегединци су наиисали молбеницу, којои: моле да се комесарство код њих продуЖи бар још за једну годину дана. Сад ја не знам: или су комесари у овој равноправној земљи различити, илп су разни густови у разних људи. Ми се нисмо тако јако отимали за Аста и Мајтењија.

„Вогззхет Јапко" нацртао је Милетића и Полита. Пред њима стоји Дунав а преко се види како из града Београда терају под стражом прваке радикалне партије. Полит говори Милетићу: „видиш, Светозаре, ипак је опасније бити радикалац у Србији не-

го у Угарској!" (Штета што на тој слици није нацртан и Вац — онда би слика много потпунија била).

„Видело", чије тикве сада (под ноћ) цветају, има један уводни чланак са насловом „Чувајмоу миру мир". — Где многи људи умиру, ту је дабогме као неки мир. Али између умирањаи умирења биће неке разлике, ја....

Кажу да ће се само они казнити, који су нарочито криви што је овај устанак букнуо. Камо среће да тако буде, — а да сте се томе пре сетили, не би ни дошло до ових крвавих сукоба.

Тиса још није нашао за Хрватску згодног бана, који би данашњем времену дорастао био. Ал ја ко велим, требало би прво наћи за Угарску згодног министра председника који би за данашње време дорастао био, — онда би се банско питање решичо без по муке.

Чобанов магарац. Путовала једном два фратора, носећа тежак герет на леђи, па пошто је киша падала врло им је тешко било носити. Тако путујући опазе они пред собом једног чобана завијеног у гуњац, где води за собом магарца на улару. Један се фратор досети, па рекне свом другу: „Идеи ја за тим чобаном, па ћу скинути улар са магарца, и сам ћу се уватити за улар и ићи исто тако као магарац, а магарац ће остати, а ми кад се удалимо, ти узми магарца и натовари на њега терет, и однеси куд већ треба". Затим оде овај за чобаном, полако скине улар са магарца, па га остави на путу, а он сам пође за чобаном, исто тако затезајући, као год што је и магарац затезао. Кад су б.,ли мало иодаље, окрене се чобан и има шта и видити, уместо свога магарца види он да води фратора, скине капу и рече: „0 Госиодине од куд ви да се створите у место мога магарца, да ди је мој магарац?" „Као што видиш, магарац, који те је толико верно служио, то сам ја био; јер кад сам иостао фратор, велики сам грех учинио, па ми је било суђено да се претворим у магарца, а сад погпто сам мој грех откајао, то сам опет добио мој првобитан облик. „Немојте се, Господине, наћи увређени, што сам вас кад год истукао или другу какву увреду учинио," правдаше се чобан пред фратором. Загим се растану, фратор оде на једну а чобан на другу струну. По кратком времену оде чобан на вашар, да купи другог магарца, идући тако по вашару и тражећи магарца, еаиђе на свог. Кад га спази, скине капу пред њим па рече: „0, Господине, какав сте сад опет грех учинили, те се опет у магарца претвористе?"