Стармали

„стармали* број 31. за 1883.

245

Слано и неслано. I. Андријина срећаЈуче ми је показао Брат Андрија Свога раја кључе; Вели да је најсретнији Онда, Кад га Супруга не туче. П. Добра душа. Добра ти је душа Кале из Фенека: Не руга се, ако види Пијана човека. Милостиво вели: „ Маните га нека, Не знам ни ја, браћо Шта ме данас чека!" Ш. Сигурност. Ала је сигуран Наш грк Папа-Мита ! Неће никад банкротират' Јер нема кредита. IV. Женска природа. Ирирода је женска Загонетка стара; Бистро око мушко Почесто се вара; Девојчица многа Чини нам се луда, Али кад се уда, Онда чини чуда. У. Исто рично-филологично. Турском соју налази се Већ под Тројом трага; Друкче јунак М е м н о н Не би био А г а. Безимењаци.

ПРИПОСЛАНО. А. Јеси ли ти чуо, да висока влада намерава од 1. јануара 1884. увести оишти приходни прирез (2шсћ1ад) и у нашу развојачену крајину ? Б. Ја знам да смо ми тај прирез плаћали и до сада, све од, 1875. Па ако ће се то тек сад законито увести, онда ће нам се за цело вратити натраг оно, што смо за^последњих осам година безаконо плаћали. А. А како, бога ти, стоји са оним највишим решкриптом од8. јуна 1871. § 16. који велп, да граничари то нису дужни плаћати ?

б. Не стоји никако; — то за Маџарску не важи. а. Али од кога дана то не важи? б. Од опога дана, кад се буду у опште уредили грунтовни катастри. а. Али ти се још нису уредили, то тек треба да буде. б. ћути молим те, јер то су празни разговори, А. И ја видим да су празни разговори, али само бар да нису с тиме скопчани и наши празни џепови.

Из Чеппсе, У Чешкој се неки Немци Љуте грозно, љуте здраво: За што Чеси да у Чешкој Још имају неко право! У љутини већ не знају Чим да лече своје боле, Па сад желе Чешку земљу Да пресеку на две поле. Те су жеље здраво кадре Да нас старе приче сете. Кад се до две жене биле, Свака рекла моје ј ч дете. Немац оће да се сече, А Чех не да ни за главу, Сад погоди Еуропо Овде мајку праву. Погодит је лако туна И без — Соломуна. О

Пред ПОПОМ Попа. Шта је ново Јоване? Јован. Та ето господине оће жена да ме остави. Попа. А зашто ? Јован. Ја не знам зашто, него питајте н>у, зашто неће са мном да живи. Вредан сам, а чини ми се да баш нисам ни ружан. Јула. Молим господине! ја не могу више трпити његове грдње и тучу, него пишите на „зисторију" да нас растави. Јован. Та иди немој лудовати, на какву „зисторију", није него још нешто. Послушај ти мене и уради, као што сам ти код куће рекао, па онда одлази, кад баш оћеш. Попа. А шта си јој рекао, Јоване ? Јован. Та рекао сам јој: Јуло! ти знаш да ја са двоје дечице — не могу бити без жене; с тога довеци ти на твоје место другу жену, па онда можеш ићи. (Но Јула волела се одрећи и „зисторије," него да то учини.)

Оанана жена, Једна жена дојећи детезаспи. Муж њен — чудећи се где је за толико — пође, да види шта ради. Када до жене дође, опази, како се дете са јастука испод руке материне искобељало а жену где опава«