Стармали

246

„стармали" број 31. за 1883.

Устај Маро! повиче — већ је по дана. Мара место да је устала, мане само руком говорећи: ,шта зјаш као луд, оћеш ваљда да ми разбудиш дете." Та дете пузи! одговори муж.

На вечерњу. У једпој цркви поче попа да служи вечерњу. Звонар. да не би за време вечерње дангубио, поче у исто време цркву чистити. Када. га учитељ запита, заштосада да чисти, — одговори вредви звонар: Док ви вечерње свршите, дотле ћу ја цркву очистити, те ћемо заједно на свечарство.

Скоро ће на њему ручати. — Је л, мајсторе, је л' готов мој сто? — Биће, одговори мајстор. — А је ли бар дрво готово? — Готово је, и тице већ на њему певају. Пуктало. Из старијег граничарског доба, Наш каплар Андрија стражиештеровао је у Г. Био је, бож' опрости, свакојаки, што му је у његовој контунској такозваној лепињарској бранжи, и доликовало, јер наш Андрија био је вервалтунгс фелдбебел; он је особити начин говора имао, а све скупа наличило је на говор какве бабе торокугае, — Људе је на свој начин исмевао, а кад му каква жена у његов биро дође, хе ту је био у свом елементу. „Шта је, кисела и чемерва, што с' дошла вештицо шта ћеш? Ваљда те муж она кукавица или девер лемао, говори, виш како се накострешила кз кокош, кад је јастреб окупи!" — све је он то на свој начин као у шали изговорио, а кад се наљути, онда не псује као људи, него куне: „Вештице те и аждаје пождерале, гује те попиле, и т. д. кад би човек све његове лудорије ређао, ваздан би посла имао, ал да пређемо на друго поље, и посмотримо нашег Андрију и с' друге чојест научне с'|ране. Андрија био ]е од новијег кова људи, а не као наш каплар Миша поставши после буне контунски фелдбаба, није знао ни укресати што но веле ни десет у накрст немачки —• пак се судба ипак нашалила те га је на то важно место вргнула; он се сирома мучио као човек, ал не иде. Да научи био је одвећ матор, па је морао крпарити; код њега је све по формулару игпло, најмању ситницу преписао је у свој вормеркбух. као на пример: ТоДкепкеШЈ. У1ећра8з, СегћШсак, Ет1>едкн1ап§, да има при руци, данапамет главу не лупа, пак му је то олакше ишло; само да га није ЕхћЉка секирала, ту је лупао главу, како ће који комад спровести, а све како тако, ал ти дерни верорднунги па још кад су млого написани. — Хајд с малима је лако. Препише цео садржај у ЕхШШи ал шта ће с великима ? нит кога питати, јер после буне све је којеко остао и по канцеларијама понамештан био нит сам помоћи се, па кад немож ама баш ништа да изтеше, а он спроведе овако! Ке^таегЉ Сотапс1о: ете ћоће Уегоп1пгш§ ћегаиз: — тако је то онда било, и морало бити ал нашАн-

дрија он је од новијег кова, прем да се је и он мало играо буне, ал тада је одвећ млад био пак се после у течају више годнна изпрактицирао јако, да је постао фелдбаба, па како је говорио, онако је и писао. Једном заповеди му капетан, да у недељној протоколи, што ће се људима на заповести после божије службе читати, стави: да се људи опомену, јер му је до ушију дошло, да многи с марвом потрице чине, да се свађају по биртијама и туку, па и у саму крађу упуштају се, да ће он сваког, ко се пријави строго казнити. Наш АндриЈа седне, и то у протокол овако спроведег 0! људи божији, та бојител се ви бога, имател стида и образа, крадете, пијанчите, кавџите се и тучете, тарете један другог, та зар незнате да то све Бог види, па када му се досади, он ће на вас свакојаке беде. помор, глад, скакавце, тучу, кугу и колеру напустити, па кад и то не помогне, он ће пустити једну велику орлушипу што је код себе држи, коју је стра погледати, и која има страхота велика крила, главу и канџе, пак ће вас све пождрапати!! — Господин капетан вас дакле овако опомиње, и каже, ако се непоправите, да ће бити батипа ко кише.Кад је капетан потписивао те протоколе, он запита Андрију, је ли и онај пункт метнуо — јесам, и покаже прстом; капетан чита, а А-Ндрија иза леђа задовољно глади брк, надајући се сигурној похвали за његов научни састав — ал се пренерази, кад капетан ђшш, на бесно изчупа онај лист из протоколе: Сакрмент хинајн. шта је ово? зар сам ја поп? ја мислим да ипам само заповедати, а ово је за предиконицу, — па мал не лупи АндриЈу протоколом по глави, са речима: 81е Е8е1 — тамо он, т. ј. Андрија! Жмурко. Два Јеврејина, Код Једног трговца била су позвана два Јеврејина на ручак; при ручку се допадне једном Јеврејину сребрна кашика, он је узме и стрпа у чизму. Други Јеврејин је то гдедао, па замоли домаћина да покаже једну вештину па узме другу кашику мете је у џеп, пљесне трипут рукама и викне 1—2 — 3. Сад је кашика код мог колеге у чизми и домаћин на чудо свију присуствујућих извуче кашику Јеврејину из ч и з м е. кослао М. Павлови1п

Брат му се жени. Водио чобан магарца на вашар да га прода. У путу се састане са својим пријатељем и заједно пођу на вашар; овај, да би се нашалио, са својим пријатељем, запали труд и метне магарцу у уво. Кад магарца поче труд жећи, отме се од господара па стане као бесан трча.и по вашару, и рушити што му му је год на путу било. Кад су магарца уватили и његовом господару предали, запита овај свог пријатеља: „Шта ти оно уради с мојим магарцем те побесни?!" „Ништа брате, само што сам му пришано, да мусе брат жени, па пије знао од радости тпта да ради.* Послао Ољогард.