Стармали

258

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 33. ЗА 1883.

пр. ајвар, шећер, кава, кињерус, петролеум, зејтин, крупно и ситно грожђе, терпентии и маџун. Јест, ад' ту је конкуренција тако велика, да човек не може знати, која је трговина најбоља и најсолиднија и где би требало С р б и да пазаре. То је баш оно, што ја хоћу мојим милим читатељима и калуђерима саветом да расветлим: У рукама ми је ценовник са насловом: „6. 5ш§ег, Тпев*, Со1оп1а1\уаагеп, БеНса^ебзеп^ 8МГгисћ<;еп. е1с. е!с. и и преврћући тај ценовник наиђем на стр. 28. ову и оваку сведоџбу од речи до речи штампану: „Неггп &. 8т§ег, Тпез!. беП1е НеШвкеИ: <1ег РаШагсћ ћа! ипсћ ег8исћ1, 1ћпеп зе1пеп Бапк Гиг сНе §езеп<3е<;еп \Уаагеп ги за^еп. Насћ<1ет 8Ге Нт гггГгхеЛепз^оШеп, ћа1; ег <1аз К1об<;ег Уаи8Сће<1о1 (то је нобл казано место Крушедол) ћеаи:Г1;га§1;, бе1пет Ве3.аг1 ве1 1ћпеп кипги ћепећеп е1с. 1пс1ет 1сћ 1ћпеп 4аб гиг Кепп1тз8 1)пп§е, геГсћпе Носћасћ1еп<1 Кеиза^г, 15. Аи^иб* 1883. В. V. КгГзтатс. Ето дакле где треба Срби и српски манастири да пазаре, ал наравно најпре мора сваки себи наћи згодног секретара, који ће жељу његову п налоге тако радо извршивати. Ето видите како се људи умеју у пост да испомажу, јер ваља знати, да римски 15. август (кад је горње писмо датирано) пада баш у госпојински пост. Па кад је госпојински ност, онда би ваљало да госпоје наручују те деликатесе и „сидфрихте", а друго и трговци су спрам госпоја много пажљивији и финији, па им неће дати труле поморанџе, покварен сир, суве маслине и ужежен ајвар. Тај тријестански Чивутин Сингер није могао ни сањати, да ће ту радост дочекати, да му „Стар-

мали" на уштрб наших честитих и красних српских трговина рекламу прави, али нека наш манастирски лиференат, г. Сингер, буде уверен, да ни „Стармали" није никад сањао, да ће се крушедолски и даљски српски новац трошити кадгод на чивутске смокве и роштиће, кад су наша српска деца до сада увек задовољна била са таквим еспапом и из наших дућана у Новом Саду, Сомбору, Кикинди, Вршцу и Панчеву. Кад је већ о посту и калуђерима разговор, ја се не могу доста надивити нашим старим светим оцима, што су тако мудри били, те млеко метнули у мрсне, а в и н о у посне ствари; оно истина, многи ће да помисли, па шта ће ми в и н о, кад не смем јести шунке и ћурчија печења? А поред маџуна и прженице могу млека пити, нећу се очемерити! Но ипак је то мудро од њих било: јер кад човек хоће да дође до млека, он мора да музе и цеди краву или овцу, а то је већ неко мучење, у пост пак не ваља никога мучити. јер је то грех; напротив кад хоћеш вина да извадиш из подрума, то никако не боли, буре се не уме бацакати и рогом бости, нити славину што тушира, ако је баш и мало дуже и јаче цедимо и муземо, као што бива у деветнаестом веку. С тога је дакле вино посно и ма људство и наука колико напредовала, опет никад неће доћи време, кад ће се в и 6 о прогласити за мрсно пиће, него ће га увек и најпобожнији калуђери са страхопоштовањем пити и молити се богу за спасење и исцелење душе и тела. Аб.

У ш т и п ц и. Но, кад је већ и Вогањ добио „ајзнбан", онда се можемо надати, да ће и П и р ош добити електричпо осветлење !

У мамурлуку. (Хумореска) Наступиже и дани одмора, т. ј. вакација. Ала је мила та реч свакоме ђакели (особито ако је још благодјејанац)! Та како да не? Кад само помисли, да ће се на неко време опростити дерни скамија, учења лекција и (ако је карловачки ђак) скидања шешира оном извесном Германофилу. Па, као што сви тако и ја једва дочеках ову вакацију. Провео сам је на селу. Ох! ала је то дивно, боже мој, кад је човек свршен четврто-петошколац. Дигнеш нос па по небу њиме шараш и извлачиш логаритме; фрајле сеоске да се помаме за тобоме, а ти као бојаге и не гледиш на то а овамо једва чекаш, да уграбиш прилику кад није тата код куће, да јој само можеш рећи да си за 9 тодина доктор. Но да пређем на ствар, Били смо једаред на пиву, ја, уча, писар и још неколико сеоске господе. Окупише ме сви, да им приповедим штогод из ђачког живота. Е, брате, плаћају ти пиво, а тако те лепо моле —

не можеш куд ни камо него — по1епз, уо1епз — испијем из чаше наместим се достојанствено и почнем ово што сад долази. Прошле године био сам на стану са два моја колеге Јоцом и Пајом. Добро смо се слагали и све што смо имали заједнички смо делили. (Охо. затрч'о сам се мало, нисам се требао тако изразити, јер нас може Германофил денунцирати, да смо били социјалисте, но сад, што му драго.) Било је баш некако пред Духове; несгало нам свега па сушимо зубе. Седимо једаред у соби сва тројица те ћутећки премишљамо о својој невољи, кад ал покуца неко на врати. — Унутра! — повичемо сва тројица. Рагастов се стаде ширити и пред нама се указа дебели писмоноша. Ми сви зинули у њега; а он ти по своме обичају три пут кину па онда: — Јован Душић двадесет форинтака ! Еј, да је било коме стати иа гледати како, смо сва три брата скочили и како се Јоца дерао ; Ура! живела свест! живео мој баба и његов џеп, живео „Домин" (писмоноша) клицао је Јоца а секундирали смо му ја и Паја. (Домин је међутим кијао). Јоца узајми од газдарице сексер и да га брифтрегеру. Ја и Паја брзо се станемо дотеризати, јер ће мо сад