Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 33. ЗА 1883.

259

д Даклем 500 људи пред преким судом у Србији! Све би се то дало избећи, да су лане-преклане само њих 3—4 Бонтуова сензала узели под преки суд! * * □ Свака лаж, што ју бечка „Преса" о радикалим а доноси, мора наравно бити п р е с н а лаж. * * * О Кад се Пироћанац одао на свој занат, те је сад а д в о к а т, онда би и Гарашанин требао да опет буде воденичар. * * * д Један учен филолог превађа латинску пословицу „а<1 са1егс1аз ^гаесаз" на српски овако : „кад се сазове карловачки сабор".

Из Београда, У Београду се Као што чујемо (А чувењу томе И вероват смемо) Основало д р у ш т в о, Ни за што год више, Ни за што год мање, Него за — клизање. На ово ми друга Примегба не оста, Већ: Могу се клизат', Клизаво је доста.

Г.

Ћира. Ала молим те, ја још нисам па чисто са презименом новога бана хрватског, — изговарали се Кун, или Кујен? Спира. 0 томе ћемо тек доцније бпти на чисто, и то по владању његових бркова. Ћира. Како то? Спира. Ако засуче само један брк (Тисиним бркомазом), он ће бити: у!, — али ако засуче обадва, онда ће бити: ује!

Ћира. Вигае пута нас који човек иреко иогледи — а ми и тај иреки иоглед добро запамтимо — Спира. Но, — што си стао? Говори даље! Ћира. А има љу; и, који нас не само иреко гледе , него и нам и иреко суде , — па још мисле, да ће им се тај иреки суд тако лако опростити.

П у с л и ц е, Кажу да је Ник. Христић човек од акције — (ја сам слушао за неку п криминалну акцију; да није он од те акције!)

За новога бана вели један немачки лист: Зргбзз1т§ етез ТЈго1ег А(1е18§е8сћ1есћ<;еб, Сгоа4 уоп Оећиг!;, ХЈп^аг пасћ ^езхпгтп^, — мени ово већ. прелази сваки дуализам, — а ако је триализам, такав за цело Хрвати нису желили

у шетњу а разуме се и на пиво па и довече на вечеру, али не у благодјејаније. Сад почнемо правити рачун: колико да се даде газдарипи, колико на добро-пивне цели и где да се иде на вечеру. Овамо, онамо, после жестоке препирке, изађе овај резултат: б фор., газдарици б бирташу код „сунђера" за стари дуг, а остало како бог да.

Пило се боме грозно (јер то је већ у Карловци обично), тако да Јоца кад је сутра у јутру, у 6 сати т. ј. кад смо дошли кући, бројао новце, имао још добри 78 нов. Ја и Паја легнемо да спавамо, Јоца неће, негј оде да тера мамурлук. Однео га ђаво, ал ће му и пресести. Чујте само: Онако надераном прокте му се да пише оцу да је примио новце, па кад већ пише оцу а он уједно и своме другу опет ћ ак У У В- напише писма, преда на пошту, и неслутећи ништа на зло легне и он да спава. Испавамо се сви и у 12 сати устанемо. Сутра дан ишли смо у школу. Док смо ми тако неколико дана ишли у школу стигну и Јоцина писма на своја места. 0 т ац Јоцин добије овако писмо : Драги Лазо! Једва једаред, да се наканем да ти напишем неколико реди. Здрав сам и још зкивим онако по

старом. Сучем ти, брате, као вочић и ово ти писмо мамуран пишем. Јуче ми је баба послао новце за квартир, а ја да их неби потрошио оставио сам их код .Сунђера" на оставу. Баби сам оправио рачун, како му само ја направити могу. ЈТили смо у твоје здравље три пут. Јоца и Поца и сад хрчу, не знају ни где су. Остај ми здраво и поздрави твоју мокру браћу. Твој Јоца. Како је било Јоцином оцу, кад је овако писмо добио то ће сваки од вас лако појмити. Но и он је појмио шта је у ствари те закључи сутра одча да иде сину да му однесе колач. Оставимо ми сад малко њега нека маже точкове, намешта сиц и т. д. него да видимо шта ради Јоцин друг. Он је опет добио овако писмо. Поштовани оче! Новце сам примио и дао сам газдарици њено. Шустеру сам дао пет а 2 је остало мени на школске ситнице. Ја сам здрав и добро се владам. Ваш син Јоца Јоцин друг бечио је очи на ово али није знао, шта је у ствари Вами је ваљада јасно, да је Јоца онако мамуран *