Стармали

Година VI.

У Новом Саду, 10 Децембра 1883.

Бр. 34

ЛИСТ 31 ЗБИЉА&Б ШАЛЕ.

„Стармали" излази трипут месечно. Годпшња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и лруге крајеве 10, — 5, — 2 1 / 2 динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић. ; гдавни сарадник Абуказем. Жздаје штамаарија А. ПајевиЕау Новом Саду. — Рукописи се шиљу уреднику (Пг. Ј. Јоуаноу јс, \Уи;н IX. РогсеНап^авбе, 50.) — Претплата и све што се тиче администрације, штампарији А. ПајевиЕа у Новом Саду.

Ј е л к а, Долази нам божић, — он не воде мрака, И зато нас пита: „камо вам бадњака?" А ми руке тремо, Рекли би и не би Зашт' да не рекнемо ? Пећи су нам мале, а гдегде и фине, Не мож' у њи бадњак, онај од старине А собе су наше сад већ патосане, Хвала милом богу и напредном труду, А где јоште нису, ту треба да буду. Ми бадњак волемо, — Али не можемо Тако, то је било искрено речено! ТТТто не може бити, нико не зактева, Та божић не тражи да пећи рушимо, Та божић не тражи да патос кидамо, Божић само воле светлости и зрака, Пал'мо даклем друго нешто У место бадњака. Божићњи је данак круна свију дана, Барем у Хришћана;

А у тојзи круни, алем што се сија: Радост је дечија. Ко у тој радости не зна да ужива, Срце га ј' издало, С њиме немам збора, немам разговора, Таквића је мало. Одрежимо грану зимзелене јеле, (Јела гране спушта, нуди нам се сама) Накитимо грану танким свећицама, Западимо свеће нашим дечицама. С гране нека виси шикосана шара, А и.змеђу шара и помало дара, Сад пустимо мајку нек врата отвара, Дочекајмо децу с певањсм тропара, Па се загледајмо у очице њине Засузићеш, брате, сузом од милине. Покушај једаред то у своме веку У светињи бадњој запалити јелку*), Тај обичај лепи, ко сан неке виле, У твоме ће дому опружити жиле, Примиће се таки, без икакве силе, На највећу радост деце твоје миле. Та јелка се шири у хришћанском свету, Њу анђели круже у веселом лету, Цело се хришћанство здружује под њоме, — Примимо је и ми у србињске доме. Примимо је и ми, та пуна је зрака, Нека нам се божић не снужди са мрака, Та у нас и тако већ нема бадњака.

*) Јелка или јелица. Руои пишу ЕЛКА (а то изговарају јелка). Нека нико не каже да је то стран обичај, јер имају га сви Словени. Још мање се може рећи да није православни обичај, јер у Русији нема једне куће на божић без јелке. И горњу слику узео сам из једне руске књиге за децу писане. Већ од више година препоручује се да и ми овај леи обичај примимо. Многе су га српске куће већ усвојиле. Прихвати те га сви, који још нисте.