Стармали

270

„ Отармали " врој 35. за 1885,

Ђука- Сад у зиму какви су људи најнужнији? Шука. Ја мисдим др в а р и. Ђука< Међер је за то и за баг| . ; на узет Хе-дрвари.

Ђука. Даклем су 8 седница хрватског сабора држане без Старчевића, који је истеран са сабора за 8 еедница.Ц Шука. Па је л се могло без њега саборисати? Ђука. Могло је. Шука. Па то би он онда могао и са осталих седница изостати.

Ђука. А зашто г. Мата Ивић хвали Авђелић Шука. Јербо је Ш о к а ц. Ђука. Ко? Шука. Па Мата Ивић! А6

С и т п и ц е.

Богат човек, кажу, има Бриге као кише, Ал ко је сирома, Има је још више. Док вам леђа туку, ћут'те као мрави, Јер то би им повод био Да, груну — по глави.

Много с' псето влада љ у д с к и Кол'ко их је, не знам рећиј Ал тек више има људи Што с' владају псећи. Кад је коме смрт за вратом, А за морем ум, Може л' и тај правом рећи: Со^Ио, ег§о зит?

Зна и ђаво Што је право Том га учи мати, То он мора знати, Како би се тога, Увек клонит' мога'. А+Б.—С.

Шегрино шчастије. Н. Но, шегро, што си ти тако надувао гаце? Шегра. Хтео мајстор да ме туче. Н. Пак? Шегра. Па дошла мајсторица па ме одбранила. Н. Па то је добро. Шегра. А мајстор онда узе батину па удри по мајсгорици. Н. Но па ни то није тебе болело, него њу. Шегра Јест, — ал мајсторица се онда ражљути на мене, на ме изби још много горе, него гато би ме мајстор издеветао.

.— М &ОХз Васа Лаћман у К. дошо у примирителни суд па тужи ветар што му је скинуо кров с куће. Сви се судци забринуше како ће ветар да осуде. А имаш ли ти сведоке на то запита га ађунт полицај. Има рече Васа: Кума Пинтелијип чилаш; он је баш онда онуд шето по лединама. — Е ал треба два сведока. — Па мало даље стојало је и ждребе тетка Мацино. — А колико је маторо ждребе ? — По године. — Е видиш Васо, то ждребе не може бити сведок јер нема година, бар да има 9 месеци. Васа оде кући па удри ждребе тетка Мацино што није за три месеца старије. Сисак 7. (11) 1883. Гиган.

Из војничког живота. Код једне немачке пуковније где већина Срба беше, служио је и неки обрлаћман В . . . ., који је та,ј леп обичај им&о, да свога потчињеног пикад друкчије ословио није него са: „фихскерл"! Истина он је сваког момка тако звао ал момци су врагови па то име на њега пренели. Кадгод би га ма који од момака то јест издалека спазио, рекао би: Ево нам иде фихскерл! Једном је речени часник држао школу са момцима, па да се увери, да гГ потчињени све сво;е старешине у ггрсте иознају, запита једног новајлију (регрута): Како се зове наш ђенерал — бригадир? Момак му каже еве лепо по имену. А како се зове наш командант пуковније господин обршт? Овај и то погоди. Како се зове мајор заповедник нашег баталијуна? И тог војник по имену зна. Па како се зове господин капетан, који нашом кумпаниЈом заповеда? Упитани му рече и то. НапосЈгетку ће часник запитати. А како се ја зовем? на које момак сасвии безазлено одговори- Господин обрлаћман фихскерл ! ! ! Шта је за овим сљедило, то си може свако лако представити које код милитарије служио; али ни господин лаћман није више надевао момцима тако лепа имеиа, Сремац.