Стармали

„СТАРМАЛи" БРОЈ 35. ЗА 188В.

277

Граничар у новчаном заводу. Једном граничару истекао је рок меници диа дана иред ев. Николу; будући је иети свечар био, заборави усљед припреме за свечарство, меницу у>едити, те с тога буде код кр. суда претесгована и протест му достављен. Три дана после св Николе дође дотични у завод са речима: „Господо! Добио сам неко писменЈ, да нисам што крив? Нашто му чиновник одврати: „Како неби био крив кад ниси дошао на време да меницу уредиш? Граничар продужи: „Та немојте ме господо сад за први пут глобити, ја баш нисам знао како тај ред иде, а наша телегенција опет неће човека да поучи; најпосле господо, купио сам ја још пре осам дана вецклу, али бадава, ови свеци па моји жировњаци незна се који је пијанији; сви су истина писмени али бадава, сад па перетом ни ударити; најпосле господо, та ја сам дужник, ја одговарам за дуг, а валда сам нигуран за сто воринти, имам вала Богј грунта, а доно сам вам од општине и цвикат*) ако се што бојите, можете се и трамбулирати, наопако кад би ја што ружно мислио, имам ја своју вамилију." Но све бадава гра ничар је морао нлатити протестне трошкове, другу меницу донети, — а св. Никола му за спомен остави разбијену главу, тако да у заводу ни капу није скинути могао В Ј. *Цертмикат,

Честитке на божић. Ево шта ,»Стармали" жели коме за божић : = Г. Радићу још 5 фунти м о з г а. == Старчевићу шаље па презент књигу „0 тмени свет" и „Г а л а н т о м а". = Министру Тиси вово жрнало п пресу, што гњечи. = „Виделу" зелене (мађарске) наочаре. = Николи Христићу жели неколико нових к а п ларских батина. = Господину Ухлиржу ново и лепше п р е з и м е. = Карловачким богословима жели православну управу. = Поп Цијуку жели још којег Радића. = Радићу још којег Цијука, = Преком суду у Србији жели правог божићњег мира и покоја. — Г Виделовском жели да се појави још која политичва партаја у српству, како би промене ради и њев члав бити могао. = Полицији жели честе Т у ц и н-дапе, јер онда се несме нико да туче. = Фуксовој штампарији жели да се што више српских књижара подижу. = Чивутскмм трговцима жели, да се број С р б а у Угарској што већма умножи (па онда п њима добро!). = Рђавим ђацима жели пред ваступајуће полугодишње испите да угоје прасе пред божић. = Русији жели шефове полиције са гвозденим ребрима.

= Егзекуторима жели да у чеспици увек нађу у свом комаду жељени н о в а ц. - А себи жели „Стармали" 40.000 невиних младенаца (као претплатнике). Аб.

Мудре изреке. — Боље је биги у Бочу богагаш, него у Шатрипци говедар. — Боље је поштено (најести се). нсго цепати дрва. — Више вреди поштеном човеку једна хил,адарка, него 100 крајпара. — Боље је 10 миља возити се на жељезници, него 100 миља ићи пешке. — Боље је после ручка на диван се извалити, него ли пре ручка тући на друму камење. — Свака сила за времена, а женидба редом иде. А6.

Једно путешествије кроз Срем, Путник Н. горњих кућа, имао је из вароши 3— а у Н. С. путовати; будући је лепо јесење доба било азбог превеликог посла је хитити морао, науми онај исти дан кад је у 3. приспео пут наставити и то је — јер ниЈеодмах кола нашао, морао тек пред ноћ учинити. Кочијаш му беше прост граничар. Овако путовање зацело је немило, но да би путник време себи бар у неколико скратио, науми с кочијашем учинити и то у форми једне мале шале. Понесе са собом чутуру, која је истина с вином напуњена била, али се дало наместити, да се човек из ње у један пар и воде добрим напити могао; такођер стрпа у своју торбу и једну грдну носину, каква се обично по маскен балови у Ст. Пазуви носила. Кад су већ добрим од 3—а одмакли понуди путник свог кочијаша вином који драговољно понуду прими и после доброг гутљаја са аха и благодарношћу, чутуру свом госнодару поврати. Међутим натакне путник горенаведени нос и заиште од кочијаша машине, како би своју цигару запалити могао кочијаш радостан што ће моћи свога господара послужити, окрене се,и да сумпорачу, но кад путник запали. трже се граничар брзо натраг и прекрсти; са највећим страхом опомињао се, да је здрава читава човека на кола примио а сад наједанпут угледа наказу! Но путнику је и у толико ово добро дошло, што је кочијаш од тога часа коње у највећем трку јурио. Путник понуди поново свом кочијашу чутуру, али граничар са најлепшом благодарношћу понуду одбије; но будући је Н. на њега навалио то се одважи, прими чучуру, али каква промена? Познао је чутуру али место вина — вода! Прекрсти се поново позивајући Бога у помоћ,јер сад је тврдо био уверен да његов пасажер није чист. Међутим путник заиште поново машине од кочијаша на што овај без обзира у кратко одговори. да нема/ носле путникове велике молбе одважи се граничар и дода му