Стармали

Годииа VI. У Новом Саду, 31 Децембра 1883. Бр. зе.

ЛИСТ 3& ЗБИЛЛБЕ ШАЛЕ. „Стармали" излази трипут месечно. Годишња цена 4 ф . — аогодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и Јруге крајеве 10, — 5, — 2'/» динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јоваиовжк; гдавни сарадник Абуказем. Издаје штамчарија А, Иајевићау Новом Саду. — Рукониси се шиљу уреднику (Бг. Ј. Јоуапоујс, ЛУЈеп IX. РогсеНап&азве, 5(>.) — Претплата и све штс се тиче администрације, штампарији А. Пајевића у Новом Саду.

Наук једног практичара. „Слава теби, тетка сило И неправдо драга стрнно; Што вас двоЈе урадите, Све је лепо, све је фино " „Ја увиђам да сте јаки, Ја увиђам, како не би; Љубим ваше нокте дуге, Сури орли и јастреби." „Нокорношћу ране видам, У господу срећу зидам Сваком ћати вичем: браво! Жандарима капу окидам." „Не разбирам куд ко дере, Не тиче ме с' шта ко сади, Ја не питам куд ко води, Само идем по команди." ,Са неба је свака влада, Од бога је свака сила; Згуримо се у запећак Пред светињом, браћо мила!" „Народ треба да ослепи, Или барем да зажмури, За то има сто очију Полиција и пандури. „Кад што чујеш, не мршти се, Кад што видиш, не чуди се ; Само порез, роде, плати, За остало не брини се."

Ко лојалан бити жели, У те дипле нека свира, Тако певај, мој Стармали, Па би увек имо мира. На предплату не би спао. На поклон би лист свој дав'о; Никад не би имо поста Субвенције било б' доста. д. Шетња по Новом Саду, С1.Х1Х. Ко није ожењен, тај нема ни поњатија о томе, шта је то бадњи дан у правом смислу ове речи. Он може читати у Вуку Караџићу паше народне обичаје колико год хоће, али ће све то бити бледа слика онога бадњег дана, што га ожењени људи у својој кујни виде и чују: Прасе грокће у џаку, у авану се туца бадем за мушкацоне, на огњишту ври вода и пршти маст за не зеам какве божићне колаче, ћурка пућка на земљи тужно а мајестетично, по столовима чиније са проколом и исецканим месом, деведесет и девет штаницли од хартије са најразличнијим најгвирцом, бибером, кимом и сигним грожђем, оклагија се врти као луда, наћве пуне теста с квасцем, у саћурици јаја и ораси, још да оиази човек у каквој старој корпи славна дела господина Чобића — бога ми могао би помислити, да се налази на каквом тандлмарку! Ко то све очима може гледати а да с места не добије јектику од једа, тај може себи честитати, да је благе жучи и добра стомака, али такви су људи данас ретки, него обично се сваки извуче из куће, те оде у кавану, па норед маковог кеца чека, да се смркне и да дође време вечери, и ако се не нада, да ће куваним шљивама и пребраним пасуљем баш јако омастити брке.