Стармали

„стармали" број 2, за 1884.

Шетња по Новом Саду, сиш. Месојеђе су пастуииле, те човек кад хоће да се разоноди и одмори, а он иде на игранку, да се целу ноћ вртиу валцеру и трамблану, а од силних д о б р овољних прилога, чисто смо већ постали зло в ољ ни. Боже мој, кад човек погледи на игранци оне силне и разне играче и играчице, које и иначе и из ван-балског живота познаје, а он мора да опази чудновате прилике: Мпоги младић, који се ослободио од солдачије због узаних и слабих прсију и м лаксалих ногу, окреће се сад на балу по читаву ноћ на тим истим ногама и са тим истим прсима и задува се тако, како се при егзерциру и маршу никад задувао и уморио неби, јер при маршу свира војничка банда много снорије и умереније, него ли у „шнелполци" и 1 валцеру. Многи ђаци, који су добили лекарску сг.едоџбу, да их професори због каквог органског фелера имају дишпензирати од облигатне гимнастике, надокнађују сада ту пропуштену гимпастику у обилатој мери и не показујући играчицама својим оне лекарске сведоџбе. Миога г о с п о ђ п ца, којој је због слабости очију забранио кућевни декар, да прп свећи не сме ништа радити, врти се у богато осветљеној дворани балској и не мислећи на оне велике лустере са стотинама свећа и исмевајући у себи све наредбе лекарске почињући од Ескулапа и Хипократа, па све до наредаба каквог Пирошког берберина. У рештаурацији опет видиш многог седог и проседог оца, стрица или старијег брата, који је довео на игранку по коју играчицу из своје фамилије, те мора да их На Маскн-балу. Прошлих ферија ееђах једног' пријатног' дана са мојим старим колегом Лазом, те будући нам је тај саетанак — од када школе свршисмо — био први, то се разговарасмо о свему, што нам се као ђацима — онако случ^јно догодило. Питаше ме: сећаш-ли се тога и тога? — Сећам се одговарао сам му на многа питања; али било је и такви питања, на који му нисам могао одговорити, јер сам многе ситније догађаје већ позаборављао. — Опазио сам тада, да Лаза има куд камо боље памћење од мене, јер ми таде ређати и најмање ситнице, којих се ја ,више и не сећам. Сећаш ле се оног' „Маскн-бала"? — ниташе Лаза. Ја сам и на тај „маскн-бал" заборавио био, али кад га Лаза помену повратише се на мах преставе, коЈе су ми се тог вечера у глави појавиле; и ја — да их неби опет заменуо с другима — седох одма по одласку Лазином — да их побележим. Било је то баш на нокладе год. 188. у фебруару месецу; када се у К. спремаше велики Маскн-бал." Ја и Лаза имамо ту рђаву навику: да будемо у свакој чорби мирођија. Новаца смо тада прилично имали, али то није смео нико знати; особито чувасмо ту тајну од осталих колега да не би било „јако изчезајет дим, да изчезнут". Намислимо да се мало прогоропадимо. Е томе још обећасмо Јелки

чека до пет сахата у јутру при чаши вина а овамо је морао цели дан пре тога да стоји на ногама у хладном дућаиу или да тумара по снегу и блату по улицама, а и сутра дан га чека да то исто пре зоре започне или да иде на пут, па уместо да се оне ноћи одмара и крепи сном, а он се мучи и жмира будан у рештаурацији, квари стомак јелом и пићем у невреме, дражи живце црном кавом и гута целу ноћ прашину, влагу и отровну угљену киселину из побочне дворане и дим од дувана из рештаурације, па тако препуњен гада и отрова иде ујутру као попијен на посао и прииоведа, како се добро ноћас на балу провео, како је друштво било „анимирано" и весеље је трајало до зоре. Уз то је јо п и кеса прилично страдала. буђелар добио јектику а у Вертхајмову касу ушао дифтеритис. Али само, кад смо се добро провели ! Оно истина, да је човек са женом својом оно неколико гечери уместо да иде па сјајне балове, одседио код своје куће, те читао „Доситијева дела" или „Савете мојој ћери", могао би за оне новце што су му остали напунити комору пуну дрва или купити скроман и нов еобни намештај или коју сигурну акцију, али шта ће му дрва, кад нх не може јести, гнта ће му нов намештај, кад ће и тај кроз дваест година остарити, а шта ће му нааослетку и акције, кад ће их синови доцније будзашто продати па прокартати. На позивницама на игранке, најбоље ми се донада клаузула: „Добровољни прнлози примају се са захвалпошћу'. То би ваљало увести код свакога носла. и Марији, да ћемо — ако нам икако могуће буде, на ма и на две поге — доћи. Новцем опскрбљени а обећањем обвезани, склописмо још у очи тога дана овај уговор: Лаза ће себи — будући је имао више новаца — купити „црног' домину:" а ја ћу навући његовог „черкеза" ког' он имађаше једном на себи. Даље закључисмо: да се у потпуној гали у шест сати састанемо код Арсе бирташа. Елем сутра дан после вечерња обучем ти ја Лазиног „черкеза," те сам тако обучен чекао, да уплашим газдарицу која истом што није ушла. — Она сирота не слутећи ништа уће у собу, те кад ме опази, повиче колико је грло ношаше. „Кеј си ђаво? — враги Вас дали, те Вас дали; кај делате ту?" — Нек не кричију драга госпа! кајме не познају? — „Кај сте Ви драгец? нис Вас нознала бог и Богме." Кад сам тако уплашио газдарицу, кренем се Арси бирташу; ту застанем и Ла.зу, па заједно пођемо у „Велику кафану." Кад уђосмо у салу опазих, да нисмо баш најгори, јер „многе" пратијаху исиитујућим погледима два витка стаса, којима смо ја и Лаза заповедници били. Но ми се баш слабо освртасмо на те погледе; наши су погледи нешто друго тражили и да нам је "ко у очи погледао, могао би лено опазити, како се оне ззсветлише — када у једном куту опазише, где седе наше „битиимајуће." — Приђем полако Лази и шапнем му: е су реч одржале. Пред нама је стајао неки широких леђа ,Кара Мустафа" иза кога сам лецо опазити могао, како Јелчини погледи лете (Јелка Је