Стармали

„стармали" БРОЈ 2. за 1884.

Тако иа пример: Мајсторе, пошто - су ове чизме ? Осам фориеата, а „добровољеи прилози примају се са захвалношћу". Или (на суду): — Ви сте, господипе уредниче српских новина, осуђени на годиву дана затвора и 500 ф. глобе, а „добровољеи прилози примају се са захвалношћу," и молимо да „у што простијем оделу изволите доћи, а ако немате, ми ћемо вам већ дати нашу униформу." Или у порезном звању: — Молим колико ја ! мам још да платим порције? — Још 17 фор. 36 новч. ,а ,добровољне прилоге примамо са благодарношћу." И тако даље „с грацијом у бесконачвост" ! Но као што видите, ја сам почео с веселом „игранком", иа сам дошао до веселе »порције". Ал ако ћу ја и даље тако доводпти најразноврсније ствари УЈзеку свезу, које и нема, онда би могли отуд највећд-^несмисли изићи. Јер кад се „игранка" са вПС^Гцијом" може довести у свезу, онда би по тој логици могле постојати у свези „свилене хаљине" са „банкротством", „валцер* са „Јектиком", „калуђери" га „пијанством", „Видело" са „мраком", „владике" са „Чивутима" и т. д. ,а сваки ће увидети, да су такве свезе неприродне и да ту нема логике ни за по крајцаре шајна! А без логике не ћу даље да пишем, јер се бојим да ме когод не метее у „Стармали", или да „Стармалов" МеМеиг еп ра^ез ее стрпа случајно ову „Шетњу" под рубрику „Бубнуотека". Аб.

као малко — само за по' мала прста — волела Лазу) преко целе сале, те се најпосле на мени уставише. (Она је сиротица мислила од мене да је Лаза; јер ја сам као што је познато, обукао његовог „Черкеза," у ком' је он већ и мао част показати се пред Јелчиним очицама.) Лази баш не бејаше право, што ме Јелка онако милокрвно погледаше, ал' ствар је већ почела ићи својим током; — па сад се, бар до никле, мора трпити. Музика засвира. Ја останем за часак на своме месту — Лаза међу тим потрчи к ^елци; но ова кад га опази, баци очајања пуне погледе на мене — из којих сам могао читати, е на мене очекује. Међу тим је Лаза већ доспео до „ње" и тријумфујући, понуди јој руку. Она мислећи од Лазе, да сам ја, одбије понуду, те тако кошар, који се над нама витлаво, спусти се полако на Лазина леђа. Лази сад истом пуче пред очима, те и сам пристаде да шалу збијамо. Остави се Јелке, па се прихвати белих ручица м . . е Марије. Нисам ни ја баш дуго премишљао већ приђем Јелци, где ме дочекује већ пружећи ручице „њене." У играњј шапташе ми Јелка: Данас, си нешто невесео" — јеси л болестан „злато моје." „Еј св. Амброзије. Како ћу јој одговорити? Елем ја морам у помоћ позвати сву моју ђачку промућур ост те јој као Лазиним гласом одговорим: да ме боле на левоЈ страни крај срца .... Кад сам опазио, да ме није познала, окуражим ти се ја, па јој малко стиснем леву ручицу, здраво мало. Шта ћемо ако дознаду? запитам Лазу.

У Ш Т И П Ц И А Николу Христића зову његови „човеком од а кп и је," Само да не буде с тим акцијама као са акцијама „прве српске банке". * * * §. Старчевићијанци се труде да привуку к себи Мразовићевце. Мени се чини да је цео изображени свет према гробим Старчевићијаецима — м р азовићевац. * * * © У нашем позоршпном здању преставља се сада дању неки ^циркус б у в а", са доиста правим б ув а м а, а за који дан почињу у вече преставе позоришне наше дружине! — Но циркуска управа уверава позоришну публику, да је сигурна од дезертера. * * * □ Захар и Калабар (посланици хрватског сабора) заузимају се да врбују што више члаеова у Старчевићеву сранку, Лако је погодити, за што су баш њих двојицу изабрали: Захар је на латинском језику — шећер, (дакле је с л а д а к и а ј е з и к у,) а калабар је апотекарско средство, на које се с к у п и з е н и ц а у о к у, те човек обневиди. (А таквог онда можеш водити куд год хоћеш!) * * * = Ако Старчевићева странка доиста отме маха на хрватском сабору, онда би требало идуће сезоне сазвати сабор тај на Сивачкој чарди. * * * + Што не могаше да учини карловачки сабор, Ништа — а и треба да дознаду; јер н. пр. ја сам могао те хаљине продати каквом шустеру, те би онда твоју ролу одиграо „он", е то би за мене страшно било. Забављајући се тако опазих, да велика и мала сказаљка на сахату показује ,,један" — дакле наступа крајње време, да маску скинемо. Баш одиграсмо — сада се баш не сећам шта, само знам да није било кисел воде — те се шетасмо по сали; ја с Јелком а Лаза с Маријом. „Злато моје" скини маску шапташе Јелка, — ја почех полако образину одрешивати, кад исто чух и за нама: Еј св. Акакије! таквога „шпаца" још нисам доживео. Колена су ми клецала, мрави су ме подилазили, крв ми појури у лице и не знадох шта се за мном збива — тек кад к себи дођох опазих, како ме оштро гледе два ока Јелчина. У тој забуни оборих очи у патос; али ипак не могох срцу одолети да — макар најмање погледам Лазу. Куражи сам још толико им о, те мало — само за један милиметар — окретем десно око и леви брк, те га погледах. Лаза се сав од главе до пете у преподобио и ако сте кад видели обареног рака, ето тако изгледаше он. Страшна обмана ирошапташе наше „битиимајуће" па изчезнуше испред нас јакоже дим. После такве лепе забаве и каде се тако наједисмо> да нам је све зној са чела капао, а грло се осушило, да не могосмо ни беле проговорити — не могосмо а да не сврнемо к нашем „доктору медицине' 1 Арси бирташу, који такве болести изврсно — па и на одплату — лечи. Ареа је једну по једну пилулу метао на сто.. наједаред после