Стармали

,СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. ЗА 1884.

Ђука. Каква је то хартија у твојој руци? Шука. Та незнам нп сам. Ево је нађох овде на нуту. Ђука. Дед да видим (чита:) ,БојМжићни поздрав". Скица. — У уво~ • - ду себе дизати у небеса — за тим се пренемагати као преклава овца — одмах за тим описати себе као мученика за своју паству — изгрдити најцифрастије све народњаке — завршити уверавањем да Бог тако исто мисли, као што се у „поздраву" говори — још неколико пута опаучити каиутлије — и додати напослетку један рогати богослов". Шука. Па разумеш ли ти ту штогод ? Ђука. Ја богме ни речи. А где си ти то нагаао. Шука. На Банстолу. Аб.

П у с л и ц е С т а д л е р, — то је баш згодно име за арцибискупа; само кад би остао при своме стаду, кад се не би бринуо за туђе.

Кажу да ће та скупштина у Београду бити изабрани људи без боје. Ми се с тиме потпуно слажемо т. ј. ако се то овако разуме: људи без боје = људи који се не боје.

Али ако се то разуме да ће доћи они људи који су од (стра изгубили боју на лицу, — онда се тек сад може у Србији певаги оне песме; „Наши дани све су б л е ђ и." Једно је што нам још лије наде (и то киселе) — кажу да се сада у СрбиЈи производе лимунови. Ако народ ништа друго не жели само л и м у н ад е, онда може потпуно задовољан бити.

Сад опет кажу да ће се скупштина у Н и ш у држати: Ту треба само једно т в р д о слово па да од Н и ш а постане н и ш т а.

На новој жељезничкој станици у Карловцима не пише ништа друго само: КАШС2А. — А шта не кажу таки К а л о ч а, кад ми и тако знамо какав архиЈереј ту живи, У Шотланду је пре кратког времена падала киша са рибама. То је баш лепо. Само што таку кишу не би требало звати кишом, него рибњом чорбом.

У Н Саду изишла је једна књига, која нас учи како треба да пишемо „Либсбрифе" Штампана је у оној штампарији, у којој обично нротосипђел Радић

своја дела штампа. Даклем. — хм; — ко зна има људи врло свестрано изображени.

У Енглеској сад има и женскиња ватр огасиц а. Млади Енглези биће задовољни ако Енглескиње само оау ватру погасе, коју сами и запале.

После божића. А што си ти, чедо моје тако снуждена? запитаће мајка своју ћерку од петнаест година. — ; Е мати, ја сад видим да ти мене ниси добро васпитала Баш ме је срамота што сам така незналица. — А по чему си ти тако велика незналица? — Како да нисам! Та ето, слатка мамице, ја не знам ни шта су то „галантне вечери"; ни шта су „удварачи", ни шта су „обожатељи". — Та то и нетреба да знаш. Али где си чула ти те речи, тако ти имена божија? — Па чула сам их у цркви, па божић, кад се читао патријархов поздрав. Мајка пољуби своју невину ћерку. ћерка се опет развесели — али мајка се сад снужди. Јуче сам је питао, што је тако забринута. А она ми одговори: — Еј тешко си га мени, кад своју ћерку више зи у цркву пуштати не смем.

даше мишљење_ Познато је да данас, у очи избора на скугштину у Србији нема ни слободе штампе, ни слободе збора ни договора. Само се једино „Видело" сме разбацивати, грдити, претити, са немим светом у ветар полемисати и друга булазнења штампати. Ако се у Србији држи, да је већ доста по новинама писано и да већ свако може своје мишљење имати и без јавних органа и без збора и договора, — онда бар дајте у неслободи једнакости. Заптите и „Видело," бар док не прођу избори и скупштина. То је најмање што се може искати.

Посланица католичкој браћи у Босни. Драга браћо! „81 сиш ЈезиШз Шз, поп сиш Јеаи Шз. 8х оиш Јези Шз, пои сиш ЈезиШб." Ову изреку нисмо ми сад измислили; њу су рекли одавно други људи и то не православни, него поштени и увиђавни католици; а ми је радо потписујемо и вама је на промишљање шаљемо. „Стармали" са својом публиком.