Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. ЗА 1884.

Пас И Ра88. (И .ч старих времепа). Србин Горњанин у Панчеву хтео свој пасош за Србију да продужи, јер му је истекао трогодишњи рок. С тога дође варошкоме бележнику, онда званом „штатшрајберу", који је српски баш онако по швапски умео да говори. Замоли га дакле за нов пасош. „Шрајбер" се нродере на њега: — А ди твој стари пас, ту шверцер! Под „пас" разумевао је госп. штатшрајбер стари пс о ш (Разб), Горњанин пак разумео је, да га господин пита за његовог п с а, који га је збиља вазда пра тио при шверцовању, те одговори: — Господине, пас је остао код куће. — Но, идиш одиа и донесиш твој стари пас. — Ал', господипе, молим . . . — Никс молим, одма идиш . . . Горњанин шта ће, него оде кући и веже свога пса, па хајд' у мађистрат. Кад дође остави пса у ходнику и оде г. штатшрајберу да јаии, да је пао ту, на што се г. штатшрајбер продере: — На, па ди је? — Та, господине, ено га напољу. — Таки да си га донела унутра! — Хо, господине, ко ће га врага носити, ући ће оп и сам! Те не имајући куда отвори Горњанин врата и уваби свога пса. Кад виде г. писар грдну беловину скочи на сто, те стаде викати: — Хинаус, керл, мит дем хунд! Напоље! — Па, господине, ви сте рекли да га доведем. — Рекла сам пас, а не псат! Напоље идиш и * донесеш пас на папир ! — Но мај! г ад да му га још донесем и на папир! Ратос ти и пасоша! И мој Горњаиин оде кући и не добивши шта је хтео. Ђ. С.

Неће да зна за потомке, У једноме врту Ове речи стоје: , Чувајте, за себе, Ж потомке своје." Дође и грк-Тома Па те речи штије, „ За потомке" — вели Ни бриге ти није-, Зар ми да се за њих Бринемо још данас!

А де, шта су они Учинили за нас?! К. Пред судиЈом. Судија. Колико имаш годипа? Оптужени. То вам не могу баш на цпгурно казати. — Али чекајте, чекајте, — кад сам нрви пут крао било ми је 13, кад сте ме први пут затворили било ми је петнаст година; а оно друго све имате ви У вашим протукулима, па можете израчунати Лепо печење У Пекингу позове неки богат Хинез једпог Енглеза на ручак. Хинез је хтео да се покаже, за то је спремио сијасет божи разних јела. На послетку дође и неко печење. То печење Енглезу није се свидило; помишљао је да ће то бити печена мачка, јер је чуо да се од Хинеза може човек и томе иадати. Зато није хтео да окуси, док не буде на чисто у томе питању, Али малер је био што гост није знао ни речи хине ки а домаћин опет ни речи енглески. Али се Енглез ипак досети, пружи прстом на печење и питајућим гласом рече: ,,М иј а о?" — Домаћпн ману главом у знак одрицања па му одговори „Вау, вау!" Промуђурна жена. Већ је сунце високо одскочило било кад се господар Марко из сна нробудио. Кад виде колико је сати поче љутито викати на своју жену: За бога жено, јесам ли ти казао да морам у пет сати на пут а ево сад је већ седам. Рекао сам ти да ме пробудиш, па што ме ниси иробудила? Жена се одговарала овако: Чекала сам док престанеш хркати; јер док си хркао бадава би ти говорила да устанеш, — не би ме чуо.

Имена решача штампаћемо у броју 4.

Одговори уредништва Ариљац. Што сте нам послали то не би ширу публику ни најнање заинтересовало ни по предмету, а још мање по изради. Уздигните се из ускога круга ваше нај-

Р е б у с