Стармали

„стармали" број 3. за 1884.

Бојеви су ирестали^ Мирна су времена наступила. Опет се пјева и запјева, и мисле се мисли свакојаке. Није ли вријеме, да се и „Ц р н о г о р к а" чује, да се она и опет појави? А па што и рашта? запитаће многи. Зар немамо већ довољно књижевнијех листова? Имамо их. Има и ваљаних међу њима, који с достојанством своје мјесто запремају. Али потреба, из које ниче „Ц рно г о р к а", особите је природе. Она ниче на земљишту онога дијела нашег народа, којп је до данас Српству много привриједио својом јуначком борбом, но који још није принио сав свој таланат у састав културнога живота сриског народа. Може ли се Црној Гори одрећи позив да п у м љ е м својим заспјече у колосјек душевпога живота нашег народи свој дио унесе у културну зграду, на којој раде сви проСвијетљени умови његови? Не може и не смије, јер гдје је „Горски Вијенац" оплетен, гдје су никле Љубишине приповијести, ту се претпоставити мора, да су све прилике подобне, које и на књижевном пољу рађају људе велики ех, оригиналних дјела. Усуђујем се и више шта претпоставити. Књижевност српска није стара, али јој већ треба занова. Од куд ће се узети тај занов, ако не са земљишта још неначетог, земљишта дјевичанственог, које нит је исплакано усиљеним радом, нит је засуто туђинеким муљем и наносок, над којим сија тшсто сунце народнога духа, а под којим је здравица чисте крви народне? Народ је црногорски дио народа српскога, но он је и по карактеру и по цијелом строју свога душевног живота један тип за себе. Чини ми се, да и производи ума његова морају носити на себи све знакове тога тииа, а под тијем знаковима књижевна радња црногорска не само да ће лијепо пристати у културну зграду парода срискога, него ће и много допринијети да та зграда буде потпунија, солиднија и трајнија, да се у њој проспе што више свјетлости и што више иовијех боја. У „Црногорци" отварам поље за радњу умова црногорскијех у том правцу. Нека се у њој огледа сав свијет душевнога живота, са цијелим садржајем мисли и осећања, којим живи наш народ на овијема странама. Нека се у њој отворе врела нашега народног живота у прогалости и садашњости, из којих ће нам временом сијнути потпуна слика нашега историјског развитка. Нека се из ње виде погледи црногорскијех умова на сва сувремена питања, којијемЈ, се наши инострани свијет занима на пољу литературе. Нека се чује слободан суд црногорски о предметима и појавима дневне књижевности наше и туђе. У то име „Црногорка" ће доносити производе лијепе књижевностн у везаном и невезаном слогу, као: разне поетске еаставе умјетне и народне, пјесме лирске и епске, драматска дјела, приповијетке и т. д.; доносиће расправе о појединим неосвијетљеним питања наше историје и саопштаваће разна градива за боље познавање наше прошлости; доносиће расправе о појединим питањима наше књижевности: а по потреби освртаће се и на страну књижевност; доносиће критичне претресе цојединих књижених дјела наше књиа жевности и биљежиће вјерно све што се у њој појави. „Црногорка" ће излазити један пут у недељи дана, и то: четвртком, на цијелон табаку. Претнлатна јој је цијена: За Црну Гору и Аузтро-Угарску (иза Боену иХерцеговину), На годину 6 Фор. а. вр. На по године 3 Фор. На три мјесеца 1 л 50 н. За све друге земље и државе: На годину 20 Франака На по године 10 „ На три мјесеца 5 „ Претплата из Аустро-Угарске (и Босне и Херцегови-

не) нека се шаље на г. Петра Рамадановића у Котор, и то најбоље поштанском уиутницом. Претплата из Србије пека се шаље на књижарницу В. Валожића у Биоград. Цетиње, 24. Децембра 1883. Јован Павловић уредник „Црногорке", ПОЗИВ НА ПРЕДПЛАТУ „ПРВИ Д АР". ЗАБАВНО-ПОУЧНА КЊИГА ЗА НАШУ ДЕЦУ. После први мањи књижевни покушаја у нашим повременим, дечијим листовима, ја данас ево већ излазим и са већим, самосталним, а могу рећи и у многоме изворним радом пред српску децу и пред сриски, научепији свет. Пред зрпску децу, кажем за то, јер сам њима наменуо своје књижевно првенче „Први дар". Деци нашој нек су посвећени моји први радови за то јер се њи и дотичу. Њима, јер већим делом њиов живот и описују, и њиове мисли казују. Њима, јер су заданути најчистијом и нмјузвишенијом љубављу, љубављу према родитељима, школи и српској мисли!... А пред српски, наученији свет, кажем за то, јер су ови дужни пратити сваку појаву на нашој књижевности. Дужни су пак поваособ, пратити дечију кљижевпост. Јер ако уди одраслој младежи, па и зрелим људима, дати рђаву књигу у шаке, колико то тек мора удити недораслој младежи, деци нашој ! ? — — ■Али у томе погледу, ја ступам са ведрим челом пред непристрасну критику нашу. Јесте да су ми ти радови првенчад, али се ја ипак не плашим за њи. Не плашим. да ће ме постидити пред нашим ученим светом за то, јер знам, осећам, да ми их Је казивала чиста љубав према деци нашој. А љубав ствара само оно, што је добро и лепо! . . . Овим сам много рекао. Али моЈе ггрве прииоветке, Јогуница, Мирко Дујин, Слушајте ваше родитоље; Школа и жив т, Мати и дете и други радови, надам се, да ће ми оправдати ту смелост и неће ми се пребацити, да прецењујем самог себе. У осталом, ипак, што буда на њима за иоправку што ми се буде рекло, укорист мога усавршавањз, на томе пољу, ја ћу то радо усвојити и у будуће се по томе владати. Нисам непријатељ ненристрасној критици, шта више захвалан сам јој, а ни која ме неће заплашити од даљег рада Први дар изнеће најмање 4. штамп. табака и штампаћ га о своме трошку у Новоме Саду, у штампарији А. Пајевића Но како штампање такове књижице, са више, мањи н већи слика, кошта мното новаца, а ја нисам ни који каниталиста, то молим најусрдније све своје приЈ - атеље и познанике, а ја нисам ни који капиталиста, то молим најусрдније све својо пријатеље и цознанике, а особито пак г. г. учитељеи учитељице, као своје поштоване колеге, да сешто искреније заузму оно скупљања претплате, на означену ми књигу. Жмена свију м. п. предплатника биће одштампана и у самој књижици, за то молим да ми се имена њиова а ко ји год може и новац за њи, пошаље на адресу: ^УЈеп, IV. ^аа^азае Л&. 3. II. 31. 81;. 2. најдаље до 20 јан. и г. Књига ће свакако изаћи почетком Фебруара и г. по нашем, са овим садржајем : 1. Поздрав нашој деци. Песма. 2. Слушајте ваше родитеље. ИзвОјЛт прича 3. Зима. Алегорија са сликама. 4. Мати и дете. Са насловном сликом. 5. „Купте љуоичице!" Песма са сликом. 6. Мирко Дујин. Изворпа приповетка. 7. Златна зрна за добру децу. Песма. 8. Кукавица. Опис са слЈјком. 9, Јогуница Пзворна приповетка, и као што сам већ назначио, са више мањи и већи врло лепо израђени слика. Цена ће јој бити 50 нов. а. вр. а за Србију 1 динар. Скупљачи и препродавци имају 12 0 /° рабата. 15. дец. 1883. год. у Бечу, Ђорђе М. Бугарски слудшдац више дедагогије.

штампарија а. пајевижа у новом саду.