Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 3. ЗА 1884.

У корист болеоника. Н. Н. Хајде са мном, докторе, На чашицу пивка. Доктор. Сад не могу никако, Имам болесника. Н. Н. Ајде само, друштво је Весело код Триве; Болесвике остави Нек ма о поживе. Један Доловац.

Леп изговор. Сиромашак. Помозите ми, господине, макар само са неколико сексера. Т в р д и ц а. Жао ми је, не могу вам ништа дати. Имам ја сиромашног брата, који је такођер на моју помоћ спао Сиромашак. Знам, знам, али брат ваш вели да ни њему ништа не дајете. Тврдица. Но, па видите! Сад сте ме сами најбоље извипили. Кад рођеном брату не дам ништа, онда би грех био кад би вама што дао.

И з ш к о л е. У ч и т е љ. Кажи ми сад ти, Јакове, кад је био други пелопониски рат? Јаков. Други пелонониски рат, . . . други пелопониски рат . . . био је . .. био је — био је после првог пелопониског рата.

Гјре маскенбала. Госпођа А. Наумила сам да идем сутра на маскенбал. А сад све премишљам како би удесила, па да ме ни мој муж не позна, Собарица. Знате шта, милостива, оставите код куће све, што је год на вама фалишно, па верујте, да вас ни господин неће познати.

Ту је тешко судити. С у д и ј а. Ти си, брајко, оптужен, да си својој жени разбио лонац о главу. Зашто си то урадио ? Оптужени. Молим понизно, господине, нознајете ли ви моју жену? С у д и ј а. Ја је не познајем, — али . . . Оптужени. Е онда је ту дабогме тешко судити. Јер ко моју жену познаје, тај ме неће тако што ни питати.

Ењижевни оглас Изишао је 2.ги број „ЦРНОГОРКЕ", у којем се налази ово : 1) Повратак у отаџбину. Пјесма од Л. 2) Мозак и срде у књижевности. (Наставак). Пиже Јован Павлсвић. 3) Црногорци Пјесма од Р. 4) Милож од Поцерја. Приповијетка из народног живота (Наетавак). Пише Симо Матавуљ. 5) Просјак. (По Лермонтову). Од Маринка. 6) Митрополит црногорски Василије Петровић. Пише Марко Драговић. 7) Узник (По Лермонтову). Од Ј. Ноповића-Липовца. 8) Мисли о новој години. Од Марка Драговића. 9) Пиперска ћелија. Саопштио Б. Н. 10) „Балканска Царица" Први пут престављана на Цетињу 2. Јануара 1884. 11) Књижевни преглед. (Учена друштва). 12) Коресподенција уредништва. и т. д „Црногорка", лист за књижевност и забаву, излази под мојим уредништвом на Детињу сваког четвртка на циЈелом табаку. Стаје за Црну Гору, Аустро-Угарску, Босну и Херцеговину: на годину 6 фор., на по год 3 фор., на три мјесеца 1 ф. 50 н. За све остале земље: на годину 20 франака, на но год. 10 франака, на три мјесеца 5 франака. Претплата из Црне Горе шаље се управо „уредништву „Црногорке" на Цетиње". Претплата из Аустро-Угарске, Босне и Херцеговине нека се шаље ноштанском упутницом на г. Петра Рамадановића у Котор. Претплата из Србије нек се шаље књижари Валожића, у Биоград Из свих тих крајева ко хоће може слати претплату и управо на уредништво „Црногорке", али вазда само у плаћеном до Цетиња писму. Нови претплатници могу још добити први и други број „црногорке". Цетиње, 20. Јануара 1884. Јован Павловић ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ Објављујем овим, да сам с почетком нове године 1884 наумио издавати овдје на Цетињу нов лист под насловом: ЦРНОГОРКА ЛИСТ ЗА КЊИЖЕВНОСТ И ЗАБАВУ Године 1871 излазила је на Цетчњу „Ц р н о г о р К -а" као прилог „Црногорцу" за забаву, књижевност и поуку. Што је вазда до сад у Црној Гори прекидало сваки рад коме се хоће мира и доколице, то је обуставило живот и „Црногорцп" од 1871. Бијаху наступили крвави дани, који не тражаху од Црногораца пера ни мастила, него љута јатагана и оне дра гоцјене црвене течности, те се точи из срца живота. „Црногорка" се није могла писати ни штакпати на карти, јер са свијема својијем мислима и осјећајима, са цијелим животом својим она је морала стојати уз Друга својега — као права стопаница његова, не само испод домаћега шљемена него и на крвавом бојном пољу. Писана и штампана „Ц р но г о р к а" није могла излазити, јер је она, чије дично име носи, морала брашњенике мијесити, својега војна у бој испраћати, додаватл му Фишеке, тгшка бремена праха и олова преносити, рањеницпма на помоћи бити, љуту жеђ им гасити студеном водицом, па и соколити у боју соколове . . .

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.