Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 3. ЗА 1884.

Пчеларство и филологија. По једном врло одличном примеру у српству држали смо ми увек, да се „пчеларство" и .филологија" врло лепо и дично могу слагати. Но добивши „претплатни-позив" на стручни лист »Нови пчелар", што га намерава у В. Кикинди уређивати Е. К и р и ћ, разуверисмо се. Ако и у листу буде језик и правопис такви, какав је у позиву на претплату, ми смо уверени, да ће се све п ч е л е из кошнице разбећи, па ни сами т р у т о в и неће бити лењи да загребу из кошнице а ниматицасе неће наћи побуђена, да на оваки језик и правопис награду распише. На крају позива тог моле се родољуби „да би овај по народу обште користни лист са претплатама благохотно потпомоћи изволели." „Нови пчелар ћ е пак ио задатку свом ш и р иће, по радоду рационано пчеларст-во и т. д." „ Прирећиваће пчеларске изложбе. . „Ту се негуши %-не капитала димом пчеле! тај најмудрији створ Божији и т. д." „Корачајмо даклем путем напредњег времена и т. д". Корачајмо, ал и у — филологији ! Аб.

У т е х а. Једном Падејцу умре жена, а он стане за њом дерати се колико га је грло подпоеило. Кад жену саранише, одмах му почну нудити жена колико год хоће, напослетку се и ожени без велике муке. Наекоро за тим угиве му крава, а он тужан посматраше је са комшијама који се искупили били. Комшије један за другим почеше се и разилазити као што и дођоше. Кад већ и последњи затвори авлинска врата, рече домаћин сасма јетко: кад ми је жена умрла, са свију страна ми почеше нудити жена колико оћу, а сад кад ми крава угину, нико ни да се нашали да ми краву понуди.

3 Г 0 Д а. Један Падејац виде на Ађански пијаца из међу осталог еспапа и мумаказе, те му се допадне, како су жуте; купио би а не зна нашто је то. Напослетку окуражи се приђе ближе шатри, па проговори показујући бичаљетом на мумаказе: јел трговче, шта је ово? Он му одговори мумаказе. Па шта се ради с тим? Каже Чива и то. Па пошто је? Дозна и цену, па без да се ногађао исплати, метне у џеп, и у сумрак кући дође. Кад се већ свећа упали, извади домаћин мумаказе, метне их на сто, и чекаше да свећа огоре. Сви у кући гледаше и чекаше да виде шта ће бити. Напослетку откине прстима стењак, расклопи мумаказе, и мете унутра откинути стењак па заклопи. Свима се допадне, ал жени понајбоље па рече но баш је то справа. Добро је ђеро кад си се ти сетијо да то купиш, ала је то баш згода.

Књижевни оглас, Мој покојни муж, бог да му душу прости, умро је и мене је саму самохрану оставио на овом белом свету. Док је он био жив, нико ни сањао није, шта се крије у њему и у његовом књижевном ковчежићу. Био је, јадник, књижевник, али из скромности не х:еде изићи на јавност. У крајњој сам нужди, па нека ми се опрости што ћу да притечем к овом средству: Ја сам намерна. да његова дела продамТако ја сада, ако је коме по вољи, могу служити са: 100 табака сликова за лирске, епске и сваковрсне песме. Ово се препоручује свима песницима, који рамају у свом занату. За сваки и најређи случај наћи ће ту слика, те се неће морати мучити да кује те данас најважније захтеве у поезији. Са тих 100 табака самих срокова може човек „поетисати" бар 10—15 годнна без по муке ; те се тако на јевтин начин прославити. Цена је врло малена : ко поручи више табака добија рабат. 104 уводна чланка за какав год ,,л а ј бж у р н а л". Ово је врло згодно, особито лист ако изалази дваред недељно, штедљивом уреднику може трајати бар две године. Није нужно нк допуњавати их ни удешавати; све је готово, још само да се на празно место дода дотично име, па да се одмах носи Фуксу. Продаваће се 15 о. м. путем јавне дражбе у Н. Саду, у ... ској улици, пред кућом, на којој је натпис : „Уредништво новина Србски Народ"*). 99. наслова за народне календаре (нису још од Браће М. Поповића употребљени). Н најплоднијем књижару издавачу бити доста за 4 —*5 година, те неће ради те маленкости морати тражити и нлаћати ур(;дника а за садржај се врло лако може ма какав стареж из магазина пришабањити ; (или ако се „Жертва Аврамова" или ,.Геновева" на распрода.) За овај мах је само ово спремљено остало су још само неуређени рукописи; у своје време ћу већ јавиги. ТугујуЋа супруга. *) Тамо се ваљда надате скорој прођп. Сдагач. Нем а говори. 0 св етом Николи један мали Банаћанин стаде пред цркву да ироси. Кад се служба свршила, и људи почеше се својим кућама разилазити, нико ни да погледа дерана. Кад већ и последњи из цркве изиђе — рече сасвим зловољно деран: „та уделите и мени немом." Звонар баш затвараше цркву, те чувши шта говори — проговори му: А како си нем кад ето диваниш!?" Деран одговори: незнам тако ми бога чико више ништа казати само то, па ако не верујеш, питај нашег попу из Падеја. Б. Из ппсоле, ПроФесор. Које је године умро Наполеон Први? ђ а к. Не знам, господине, не памтим. Ја се онда још нисам ни родио био.