Стармали

Ћира. Даклем Никола Христић оцлази. Спира. Е па сретан нам пут! Ђира. Ваљда си хтео рећи: сретан м у пут, Спира. Не, не, знам ја шга говорим. Сретан н а м пут. Да бог да тај пут сретно у земљу утонуо, да се не би могао никад вигае вратити. Ћира. Ади он је дошао путем „Виделовог" министарства, а тај се цут на ново оправља, Спира. Ти сад тумачи како хоћеш. Ја што рекох, рекох.

Ћира. Знаш ли ти Спиро, да се салвет пе каже сплвет. Спира. Да како ? Ћира. По књишки и правилно каже се С е рв и ј е т. Спира. Сервијет?! — Аха, за то ли су она пуста господа мислила ; да се салветом'у С р б и ј и може чипити што се хоће.

Чудно питање још чуднији одговор. А, У колико су лопови паметнији од неких доктора? Б. У толико, што они кад од кога пођу, увек знају шта му фали, — а то доктори баш увек незнају.

вљени иод строг надзор а то све да биса по највишој"на- | редби. — Али за што? • I — То не знам. Таку је наредбу јутрос издала царица своме првом к'морнику, Зубову. — Да се није открила каква завера против :оје личне сигурности? — Не знам. — Алш молим вас, реците ми, је ли се догодило што год, чиме би могао ту наредбу растумачити. — Не знам. Банкар брижно гладио своје чело и чешкао се за увом. — Али доручковати ваљда смем — запита поверљиво. — То вам није забрањено. Банкар зазвони и после минут-два донесоше слуге сјајан доручак. Он позове и начеоника полиције да с н.име доручкује, чему се овај радо одазове; слатко је гутао лепе залогаје и заливао их изврсним банкеровнм вином. Али Сутерланд данас баш није био при апетиту. Једнако је премишљао о царичиној заиовести. Наједаред зачуше где су колица дозврјала пред кућом. Обојица скочише к прозору. Из каруца изиђе први коморник Зубов а за њим француз Жирардет. — Ко је онај старац? — запитаће банкар. — Ја га ни сам добро не познајем, али то ће бити Жирардет, који се бави испуњивањем животиња. — Каква ли ,поела тај може имати код мене!

Још нешто за негдашњи нов решшк. Довратак. — Крогн. Шлајфна. ГГоша. Надимак. — Шунка. Кобасице, Крајцара. — Министар. С т и х а р. — Шилер. Гете Јакшић. Чирак. — Мали чир. Бравар. — Трговац са свињама. II а р н и ца. — БатрГпшМе. М о љ а ц. ј ~ , _ л — Калуђер, П р о ш т а ц. ј П р и н о с- — Бркови. Су дн и ц а. — Кујна. Левча. — Човек, који отаче вино. Сапуница. — Свастика. П р е з и м е. — Јесен. Ч а м а ц. — Робијаш. Празник. — Учитељев џеп. Комадара. — Тестера. м. м. п.

Преводи са латинског, Ма§пИи<1о (3 о 11. — Макни ту додолу. Сијиз 1рзе јиНз ргГпсерз. — Кују и псе; јуриш принче! Нот1па 84и1гогипг иЈПдие јасеп<: 1 о с ог и т. — Но, Мина, ти у тору уби све, ја ћу у локви. Раисг 8ип1; шаП. — Пауци су мали. 1(1ет рго 1 (I ет. — Идем да се гцоћем. м. м. п.

Отворише се врата и у собу ступи Зубов, са свим озбиљно и званично, а за њиме в ло смешно. зубима цвокоћући стари Жарардет. — Росподине Сутерланду — рече Зубов молећим гласом — мени је врло жао, што баш морам ја да извршим једну царичиву заповест, која је жалосна и страшна. Не могу да поњам шта сте ви то могли тако скривити, и тиме дати повода царици да тако што нареди. — Ја скривио, — ја ! ? — Мора бити да сте што скривили, иначе не би дошли до тога. — А до чега је дошло ? Да нисам изгнан из земље? — Камо среће да је то! — Или ће ми се мозкда имање запленити? — И то би се лако дало поднети. — Свемогући боже! Да ме нећете у Сибирију оправити. — Хе, мој гоеподнпе, људи у Сибирији живе доста црилично; онанде се може човек времепом и вратити — Та ваљда тек нећете. . . . Даље није могао да говори, сам се ухвати оберучке за врат. Зубок је ћутао. — РБено Величанство хоће да ми главу посечете, тако поче кукавац да виче и нариче. Али шта сам ја то скривио, ја, ја, кога је царица још ономад тако милостиво одликовала, шта сам ја скривио ?