Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 4. ЗА 1884.

* * * □ „Видело" се заузима, да се београдске улиде калдрмишу каменитим коцкама. „Видело* је доста штошта метнуло на коцку, па ето сад хоће и варош Београд. * * * х Можда би се ове зиме и сазвао био карловачки сабор, да није саграђена жељезница, што сад свезује Карловце са целим светом, те је олакшана комуникација. Да није тога, сазвали би они сабор о Јованској мећави, да не може нико доћи. * * * Боже мој, од како су прекинуте седнице карловачког сабора после наименовања Германова сагради се жељезаица од Пеште до Земуна, ископаше се и озидаше два тунела, подиже се голема гвоздена ћуприја на Дунаву и седнице се још не еастављају! Можда ће још требати да се ископа тунел од Карловаца до Пеште испод земље, да се поруши и са земљом сравни град Варадин и да се сви Срби претворе у Мађаре, па ће се тек онда карловачки сабор, и то у П е ш т и сазвати ! * & * + Друштво св. Јеролима шиље бискупу ТПтросмајеру на дар једну почасну бургију, којом ће у Босни за католицизам б у р г и ј а т и. * 3 Кажу ПГгросмајер б и с к у п, ал и Герман б п с к у п за нас! Шга нас је само онај безуспешни сабор коштао! * & & ш У загребачком листу „Српски Забавник" ме-

али за бога. оеда би тога неереткика морали најпре живота лишиги. То се мене ништа не тиче. Ево, па читај царичино писмо, које сам јутрос добио. ЈКирардет узе у дркћуће руке писмо и прочита ово: „Драги Зубове! Хоћу да се кукаван Сутерланд испуни. Вама дајем иалог, настојте да то што пре буде. Катарина. — Зар то није јасно? — рече Зубов. — И сувише јасно. Саму ило С ј терланд, банкар милионар — говораше Францус пола на глас, — али колико сам ја чуо, тај је човек био у милости царичиној. — То сад није наш посао, да даље распитујемо. Прочитао си наредбу царичину. Јеси ли вољае да је извршиш? Жирардет је сажимао раменима и превијао се као црв. — Даклем то је баш царичина заповест! — 0! о! — Сутерланд је крупан, снажан ^човек, — продужи Зубов — па чиме мислиш да га испуниш ? — Дуваном и памуком. — А хоће ли то бити трајан посао, да се неће брзо укварити? — Кад га ја иснуним, неће се укварити ни за сто година. — Е, па онда да се пожуримо, јер царица може постати нестрпељива. — Али банкар је још жив. — Па наравски. Треба да га најпре добро разгледаш

ђу решачима загонетака налазимо и имеиа неких саборских посланика. Наравно, они сад пеимајући на сабору шта да решавају, пустили су ое у решавање других ствари. * * * §. У „Нов. Беогр. Дневнику" у списку умрлих стоји за једнога покојника, да је умрво од — морб у с а. (То је заиста чудновато, да когод може и од морбуса умрети! „Морбус" значи „болест" и ништа више). * * * А Чим се отворила жељезница у Србији, ја сам одмах знао, да ће сад когод путовати. И гле заиста, прво је Никола Хрисгић — отпутовао! Само штета што није преко границе Турцама у госте отпуговао, јер њима треба тако енергичних људи!) Аб.

Да не би њега ... После буне нођу браћа из куће у кућу, не би ли који што своје познао. Тако дођу и у једну сиромашку кућу. Један од тих загледача опази подобар комад сланине некако и склони иод кабаницу. Тек што обиђоше једну две куће, трчи за њима онај сиромашак, и рече, да нико други није однео сланину већ они. Овамо онамо уђе у траг оштећени, итужи онога. Осуде му одма батине. Колико је добио, не зка само вели да не дође један велики господар, зло би прошао ал таЈ на бога чим дође рече онима што мазаше: М0811 Ба^гаТз иг§(1 јоћћаи. (мало натраг, удри боље?). док је у лшвоту, тако ћеш тек моћи после дати му положај, који је њему обичан био. Тако ће се сачувати потпуна сличност и природност, то ће тек да прави ефекта. — Али, госпОдине милостиви, ја сам човек стар; уздахну Жирардет и заиста, он поче стрепити, бледити и хладним се знојем топити. — Малодушност, сама малодушпост! — говораше Зубов — Буди човек! А преко свега не заборави да је то царичина заповест. Царичина заповест. Е ; на то се већ није могло ништа више приметити. * * % Самујило Сутерланд дошао је у Петроград као деловођа једне енглеске бапке, која је имала евоју подружницу (филијал) у престоници руској. Он се уз то и о разним спекулацијама бавио и за не пуних 30 годиаа дотерао је дотле, да је постао најмоћниЈим банкарем, чије је услуге и сана царица Катарина чешће потребовала. Руска госпоштина, која је полако своје имање продавала (а Сутерланд их је куповао) мрзили су тога Енглеза, али су га се бојали, јер је аегова реч имала важности у царичином двору. Он је једног дана гледао кроз прозор своје налате, кад се на једаред задиви, видевши да су му налату опколили полицајци на коњима и пешице. Није имао времена да ту загонетку решава, јер у тај исти мах уђе к њему Релијев начеоник полиције па изражујући евоје најискреније сажаљење, јави му да су његова кућа и његова особа