Стармали

,,СТАРМАЛИ* ВРОЈ 5. ЗА 1884.

да твоје путовање прекинути можеш (а овамо још ни знао није, куда путујем) ти се код мене у мојој кући у кругу моје породице, подјнегом тлог старог пријатеља са свим опоравити мораш' Та ми смо стари „сапутници",сећаш ли се, како су нас 1871. год. са омладинске скупштине из Вршца растерали, па како смо у Београд „Црне књиге" шверцовали, па како нас је по Београду полиција „из почасти" пратила, па како смо после у Тителу са Абуказемом добро провели!" . . . Тек кад ми је ове последње епизоде сиоменуо, сетим се на њега, али сам се чинио, као да сам га у први мах упознао. Укратко му изпричам своје ,житије* и изјавим му: да сам неожењен, да сам још „благонадежни јуноша". Куд ћу, шта ћу обречем му да ћу му неколико дана гост бити. У тим и влак уљегне у колодвор постаје, где је он „код куће" био. Кад смо стигли кући мога пријатеља, његова нас је породица тако дочекала, као што се незвани и неизчекивани гости обично дочекују. Но то беше само у први мах, а кад је мој пријатељ Манојло тако му беше име — својој супрузи Пијади у другој соби између четир ока нешто у ухо шапнуо - Тада се и госпођа Пијада преобразила и сасвим друго лице обукла. Мој пријатељ има сем жене — сопсШдо вте диа поп — и две лепе ћерке, швигарице. рибице од 16 љета ; ћери су му близапци и тако једна на другу наличи, да их човек тешко разазнати може. Једној беше име Драгиња, а зваше је Дуда, а другој је било име Даринка — а тепали су јој Д а д а. Одмах сам помислио: овај шваба и онако није у стању српска имена честито изговарати, овде пак Дуда и Дада, — па још једнолике — е биће смеја са Швабом. Као што сам претпоставио, тако се и догодило. Мог пријатеља сам већ одао да је благоглагољив, жена му — Пијада — не може инако бити, сем ако би хтела своју пра мајку Јеву и сав свој спол осрамотити а то би се тек замислити могло кад би — нема била. А ћери, голубице једпе, још која година праксе по јаузновима, па ће свака поједина и оца и матер своју за појас заденути, јер отац им само матерњи српски језик и нешто мало немачки зна, г1)а Пијада пак само српски — а оне српски, немачки, мађарски, и францезки, дакле четир језика имају — хоћу рећи говоре. Дође доба вечери; иоседасмо. Уз мене једна, а уз Швабу друга „куће госпођица". али — вере ми незнам која је која била. За време вечере водио је главну реч бечлија Шваба Што ти је фино, баш ти је фино: везе ти, боже, све везе. девојке да попуцају од смеја, а и ми остали шта ће мо, но удри у смеј. Мој пријатељ, прави бачванин, а и његова жена, па су се ту немилостиво пуниле чаше, а неизмоливо испијати морале. Шваба је научен, да пиво пије, ал с вином, као што сам вели, није се још опријатељио, те тако уједаред усијаше му се уши, и изгледаше као она два црвена фењера на локомотиви. Е сад је већ почео и „кумстове" показивати: гутати ножеве и виљушке, јодловати и друге љубведостојности правити. Док смо сви за столом седили, у току разговора дознао је он како се његова суседкиња госпођица зове, али кад смо поустајали од стола, и госпоћице тамо-амо ходише — збуни се Шваба па није знао која је која, те у један мах, кад су обе упоредо седеле, запита шваба онако пола нафискан: „184 Ље с!а Ше Вис1а ип<1 (Не с!а (Но ГЈа<1а, ос1ег с11е с1а (Не Бас1а шк1 сИе с1а сИе Би(1а ?" Општи грохотни смеј, — а ја помислим у себи „те§ 18 ћипсги^ а пете1" јер ,,та§уаги1 ке 11 Тзе82е1п]!" 0 овој посљедној изреци могло би се и мало озбиљније писати, али остављам за други пут. (Ј поздравом твој обожатељ А1)им.

Дебео скоруп, Седише једном у касини А-ској, и говорише час, о овом, час о оном. Дође ред, да се и о кравама поведе говор, како која даје млого млека, како је добро и шта ти ја звам. Неко из друштва да пофали своју краву, рече: Ал знаш Јосиме, нећеш веровати ал кад је жена ономад скидала скоруп, па с два прста дебео. Е мој брајко није то ништа код мене на салашу кад разлиЈе жена у карлицу, до ујтру кад посгоји, може назиме преко њега прећи неће пропасти.

Вешто берберче.

Мајстор Лазу берберина позвали да пусти крв неком болеснику, али он је био мало полењ, за то не оде, него у месго себе посла свога шегрта нека и он једаред проба. После једног сата врати се шегрт, па овако реФериса своме мајстору: ,.3пате мајсторе, ја сам га читав вртаљ сата боцкао, али никако да шикне крв; а он онда измане шаком па мене фио по лицу. Па да видите чуда, мајсторе, онда је таки појурила крв, — али не из његове жиле, него из мог носа. Госпођа Н. Госнодине докторе, добро кад сте допми; мене болу уста. Не могу ни да говорим. Доктор. Хм, хм! Неможете ли за то да говорите, што вас болу уста ? Или вас зато болу усга, што не можете да говорите? На балу. Млади Н. играо је на балу транблан са госпођицом Рахилом с којом се том приликом први пут познао. Кад се игра свршила доведе он своју играчицу њеној мамици и том приликом рече: „Ргаи уоп СоШБаигп, ваша је госпођица ћерка прекрасна играчица, — та лака је као перце." Ту је био и Рахилин татица, који на тај комплименат кроз зубе промрмља: ,Ј1ака! Лака као перце! Оои иђег с№е \Уе11:! а сваке године поједе неколико центи рогкве, гушч.је џигерице и бела лука. Шта му фали. Један познати шаљивчина разболе се и мораде послати по лечника. Лечник дође и запита га: ,,Но, шта вам фали?" — Болесник се горко насмеја и рече: „Н е ф а л и ми, господине ништа; имам главобољу, има^ грозницу, имам лупање срца, имам протисли, а имам и кашаљ. Даклем не фали ми ништа, него још имам више него што ми треба.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.