Стармали

„Стармали" излази трипут месечио. Годишња цена 4 ф. — погодишња 2 *. — на 3 месеца 1 ф . За Србију и друге хр*јвве 10, — 5, — 2 1 /а динара. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић.; главни сарадник Аоука.Јем. Издаје штампармј* 1. Иајевића у Новом Саду. — РуЕописи се шиљу уреднику (Ог. Ј. Јогапоујс, \У т јеп IX. РогсеПапцавве, 56.) — Претплата ж см што се тиче администрације, штампарији А. Пајевића у Новок Саду.

Испрекидана песма. Хтео б' нешто да напшпем, И то с' иште у стихови, Ал ми мачка не да мира, По соби ми мише лови. Једно ночвем, прекине ме, Онда тражим друге теме, Ал већ шегрт из штампаре Појављује с' разним видом — Ево даклем што написах, Ево песме са прекидом: Ао Чедо, дерни Чедо, Ти си нека чудаа звер, Наједаред сад си хтео Да будеш и гувернер. Српска банка у те гледи А у срцу дркће, зебе, Не би хтела ни волела (Ух, тамачка страшно гребе!) Дочепат' се пуста блага То би био нови виц-, Чеда б' хтео и волео — (Шиц, мачко, жиц!)

Емилијан то јест Радић У самоћи својој хуче; Не зна нисат' ништа боље Него: »1Јп ро рт 51 ћгсе" Ту савести у лик пљује, Ту истину у нос боде, Измишљава, подлагује (Ох ироклети мачиј роде!) Немачки је то напис'о Да ирослави Каг1оуГ1г.

Ал сви знамо куда циља (Шиц, мачко, шиц\)

Сад се Тиса облизује, Чува црвен фотељ свој; Ал на њега већ се диже И маџарских зоља рој. Он се смешка ва све стране, И попупЈта кобајаги, И Србима руку стиска (Што % с мачком, боже благи!) И већ неким лаковерним Приснева се компромис. Тиса преде, он се нада (Пис, мачко, иис\) — М. Шетња по Новом Саду. сиош. Чим се заврше месојеђе, те прођу балови и чивутске „Беседе", на којима Срби суделују, и чим се укаже прва ласта и последња форинта у џепу, одмах настаје пролеће и сезона — вашара, И ако су „вашари" у календарима последња ствар, ипак они заузимају у животу нашем важно место, јер да није вашара не би било ни корита, да није корита не би било чистих кошуља, а да није чистих кошуља, онда би београдски штуцери, што су у Паризу школе учили, носили прљаве, кад би пак они носили прљаве кошуље, не би могли доспети у високе кругове, а да они не доспевају у високе кругове, онда не би никад могли постати министрима, да они пак не постају мимистри, онда би се за министре у Србији морали узимати аустријски каплари и Грочански воденичари; кад би пак у Србији министровали канлари и воденичари, то би довело земљу у врло дешператно стање, у стање, у ком не би вико пропевао, у ком би све ишло