Стармали

50

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1884.

наопачке, без реда и н&претка, једаом речи, онда би се Србија налазила у таквом стању, у каквом је д а н а с! А узмите само како би то рђаво било, кад би се Србија налазила у таквом стању, у каквом је д а н а с! Онда би министри жарили и палили по својој вољи : вешали би интелигентне људе, који би се усудили бити другога мишљења ^его што су они; протеривали би учитеље ни криве ни дужне; гонили би науке и просвету; одузи^али би помоћ државну „Српском ученом друштву"; Д1жали би шпијуне и најмљене новинаре; бацили би устав под кисели купус; угушивали слободу речи и иисма; задуживали би земљу на сто година унапред; пујдали би своје сејмене да пуцају на невине грађане и т. д., једном речи, радили би све, што — данас раде! А кад би се Србија у том стању налазила. у ком се данас налази, и кад би министри радили, што данас раде, то би онда заиста врло жалосно било, и с тога пмамо сматрати вашарекао врло важну ствар и управо као снасење наше. Вашари су врло чудновата ствар. Они се јако разликују од многих других ствари, као н. пр.: Вашари се разликују од државне касе по томе, што на вашару има свашта, а у државној каси нема ништа. Вашари се разликују одугарског сабора по томе, што се на вашару ћушају паори, ана угарском сабору се ћ у ш а ј у I о с п о д а. Вашари се разликују од вршачке неслоге, ; јер вашари имају и свога краја, а вршачкој неслози нема краја. Јоцика и Мицика, Чудесно прикљученнје у три чина. I. Декланација. Јоцику ваљда многи већ познајете. Т. ј. ви га позна^ете из виђења само, — али не нознајете његове врлине, а баш то је оно главно. Једна од највећих његових врлина бијаше та, да је био страшно — уображен! Имао вам је — ех, не црва, шта више ни ларву, већ баш самог бумбара у глави. Иначе, као што већ знате имао је лубању а ша што рек'о Вла', те је бумбар имао маха т. ј. летити (ух, само да ми неје сметала та реч „летити" ја бих све ово, као што сте могли већ дриметити, написаоу стихових, —е, ал' шта ћемо!) Он, т. ј. не писмо „о", већ он т. ј. Јоцика био се заљубио у Мицику, испочетка болесно ех, ал' после богме и с м р т н о сасвим. Него имао . се Јоцика у што и загледати! Мицика вам је била лепа, по Јоцичиним речима била ј ; лепша него рестован кромпир: јер треба да знате да је Јоцика најволео јести рестована кромиира, а једном је јавно рекао у друштву да тако воли Мицику да би је нојео, — а то је баш рекао нре нег што ће сести за сто да руча ре-

Вашари се разликују и од новосадског санитетског одбора, јер се вашари редовно држе, а седнице санитетског одбора недрже се пикад. Вашари се разликују својим назаром и од српских листова, јер на вашару се све пазари за готове новце, а српски листови се узимају на вересиј у. Вашари се разликују и од српског народног позоришта, јер вашари се не држе пре времена за љубав чивутскогбада, а преставе срп. народног позоришта држе се због чивутског в е с е љ а раније нег што треба. В а ш а р и се разликују и од новосадске п и ј а ц е, јер на вашару сене просипајуцеђ и п о м и ј е по путу, а на новосадској пијаци се п р осипа и олуком цури цеђ и друга нечист о ћ а на улицу. С тога ће сваки моћи разликовати вашар од државне касе, угарског сабора, санитетског одбора и т. д., напротив пак в а ш а р ћемо тешко разликовати моћи од изборског кретања у Цегледу, од гоњења Чивута у Зала-Егерсегу и од заплета Бечејских општинских рачуна. На вашару је најзнатнији и најважнији еспап медени колачи и циганска корита. Медене колаче купују највише девојкама, а корита ж е н а м а, и то је управо илустрација свакидашњег живота и читава приповетка о томе, како бива у свету: Док су д е в о ј к е купуЈу им њихови љубазници м ед е н е к о л а ч е, да се сладе; а чим постану ж е н е, а оне добију од слачајшег свог к о р и т о, да р а д е, да перу. Тако је то. стована кромпира. Дакле жртвовао би онда био и њега јер наравно не би могао више ништа јести, Мицика је знате онако позамашна. Мицика је била иначе ваљано девојче и од ваљаних родитеља. Могло се као приметити да и Мицика баш не мрзи Јоцику, ал' бадава је то што се то дало приметити кад он није у том на чисто био. Елем, Јоцика намисли тој неизвесности крај да учини, а згода је ту. Баш се спремала беседа у И—у. Јоцици зврцну бумбар да је он велики декламатор. Он се дакле пријави „Приређујућем" одбору са жељом да је рад декламовати. Одбор му не одби понуде. Ко је био сретнији од Јоцике! К'о вели сад ће му се дати прилика да својим дарованијем пљени серце њено. А зацело је држао да ће занети сву публику. а с публиком наравно и Мицику, која ће такођер бити у публици. Ала ће то бити радост кад му срце, које му је дот ле усуђивала се кратити, буде морала за његово у замену вратити ! И дође дан беседе. Силан се свет искупио. Дошла је и Мицика. По програму отворена је беседа песмом, а за песмом долазила је декламација. Даклем декламација ! Уједанпут се зачу: „нст! нст!"