Стармали

51

л а" има и то прашло, да пе раља красти из туђих књига?

* * * © Једном болеснику, који не може да спава, препоручују доктори да иде у позориште, кад се представља комад „Пошт ењаци". * * * с#! Због српског концерта, што ће бити у идућу суботу, чујем да Чивути — реванша ради — одлажу свој шабес на идући дап. * * * Неки филолог доказује, да реч „анархист" долази од „антихрист". * * * ^ Сад кад су прошле месојеђе и маскнбалови, започело се и скидање маске неким књижевним лоповима. Само напред! * * Новосадске бостанџије не могу да се начуде министру Тиси, јпто он тако рапо хоће да о б е р е б о с т а н. * * * ^ Закупници новосадске парне илиџе ваљало би да изјаве „јавну захвалност" зидарима новосадског позоришпог здања. * # * + „Видело" доноси у 29. бр. на другој страни прештампае чланак „Весели дани", а доле под линијом „Жалосни дани*. ,Весели дани" штампани су ситним насловом и словима, а „Ж а л о с н и д а н и" врло крупним наеловом и словима. — Дакле

У кориту се перу пе само кошуље и кецеље, него и салвети и чаршави, али где би се могао опрати Илкин с а л в е т и Книћанкин чаршав таквога корита још нема нити га је у стању издубити ни најматорији Цига деветнаестог века! Т а прљотина прећи ће и у двадесети век, кад ће се Грочанска воденица увелико већ подавити, капларски штап поломити и неке министарске наредбе мољц:ј увелико већ изеети! Аб.

У ш Т И П Ц И. . Д Тај шварцкинстлер Кумберланд и ти Бечејски општински рачуни, нешто ми не изгледају чисти. * * * □ Многи се чуде зашто се конференција српских првака држи у Б у д а п е гп т и. Но то је с тога, што је као што и сами кажемо, Нови Сад помађаре н. * * * 4- И ми смо ти чудни људи! Н а ш е новине викаху на Стасића да је песпособан, кад је оно постао министром финанције, а сад честитамо себи, што је он постао гувернером „ Тародне банке"! — Тако је кад се мњења ваде из разних других листова. Проклете маказе! * * * = Руси су бар добили Мерву, а ми Срби багп ни мрву! * * * (5?) Боже мој, да л' у књизи „Брачна правиИ Јоцика се указа. „Пст, пст!" Зачу се и опет, и нема тишина овлада. „Е, Јоцика, сад ил' никад", рекао је наш деклама. тор себи, па се поклони публици. „Груда земље. од Љ. Ненадовића" — возгласи Јоцика. У тај пар погледа у Мицику, па опази да и она у њега гледи. То га тако збуни да је заборавио шта је рекао, па рече и опет: „Груда земље" ! Поћути мало поћути, па повуче за крајеве од пруслука, протаре рукавицу о рукавицу, па ће тек и онетрећи: „Груда земље!" — — — „Да, груда земље!" „Мм, м, Груда земље! Груда Гру . . . Гру . . . Груда ... — бадава не иде! Знате немогу да се сетим само како се та песма оно почиње!" „Даклем: Груда земље!" У тај пар публика прсну сва у смех, с публиком наравно и Мицика; а наш вам Јоцика тек онда дође себи сасвим па видећи како се — наипаче пред Мициком грдно осрамотио, побеже као оно златан голуб. „А, не декламујем ја више!" рећи ће Јоцика јурећи кући кроз улицу, — „тако се ја осрамотити! ух, ух, ух!" „Ех, тако је то кад човек неје при с е б и" рекао је онда први пут сам себи (ето видите и опет слично. А, само да није било оне речи „летити" све би ово било написано у стихови!). . .

II. Ирош. После тог малера није смео сирома Јопика месец дана тако рећи ни на улицу изаћи, а камоли прошетати се поред мицикиног прозора. Говорио је да му неје плате на коју је као општински писар рачунао, да ни у писарницу своју не би ишао. Ал' мало по мало, па и његово чудо оде у лоно госпође заборавности, додуше не за три дана, ал т тек ипак оде. И Јоцика се окуражи, па већ поче и Мицику да тражи (е гле! и опет стих! 0, о, о, — само да неје оне једине речи било!) .... Али сад му је онај бумбар његов нешто друго зуцнуо. Увртио он себи да ће он Мицику својом лепотом очарати, кад већ није могао својим глумачким даром. И у једанпут постаде наш Јоцика највећи ирош у И—у. Без црних хаљина, без рукавица и штапићка ни у шталу ући. Тако је протекло неколико месеци. Јоцика се приметно приближио Мицици. То се види из тога што јој је једанпут правио серенаду, па неје ничим био поливен! А једанпут, баш кад је први пут прошао поред ње у лакованим ципелама, — и насмејала се малко! Даклем је одбар знак. Дође и св. Илија. Тога дана бијаше у Г. нека свечаност, која ће се свршити игранком. Јоцика је био и — да се чисто срп ски изразим — тенцер. Умео Је као шго се сам више пута хвалио и четворке „шанжирати," (ОвршиНе се.)