Стармали

,,СТАРМАЛИ К БРОЈ 9. ЗА 1 884.

Ђука. Па који ће лист бити а? 1Ј^4т1иЈ зО ^Еј. да °Р ган те нове Будапештанско'' уШ ^ лџ кикиндске иартије? ШЋ Јјјј - Ж V I Шука. Ја мислим „Хришћански веоник." Ђука. А зашто баш он? *"•'Шука. Јер он није 15 година бранио бечкеречки програм и начела српске народне слободоумне странке, па му се неће моћи пребадити да је недоследан. Ђука. Ко је, бога ти, тај Г о р д о н, шго новине о њему толико пишу? Шука. То је енглески војсковођа, Г о р д о н, што је сад опет грозно потучен код Картума. Ђука- Грозно похучен? Па нашто је онда г о р д о н ? Аб. Проба пера. XIII. Нашто су комарци. На што су комарци? Чега, кога ради ? Рад примера људима, Који су на влади. Јер комарци мрзе, Ко им много кади. XIV. Меко и тврдоКоји нема дуга Већ јастука брдо Код тога се збива Једно мало чудо: Може лежат м е к о А заспати т в р д о. XV. Да устане Свети Сава. Кад би данас уст'о Немањићу Сава, Та светиња тиха, Благост, кротост права, Колајну би своју — То уверен буди Садерати мор'о С недостојни груди. Г—н. И Б Е Р Ј Е. лг I Долетео ми је од некуд листић један беле хартије, на којем стоје ове речи: „Опомена за времена." Залутало славољубље У лутању своме изгубило пут;

Одјурило чак у Пешту Тражи Тисин екут. Бечкеречанин. На листићу не беше никаква коментара. Нити знам од куда је листић пао, ни ко га је послао, ни коме Је намењен. Ал ваљда има кога, ко ће га разумети! лг I У кући Озренових родитеља било је два псета: један се звао Париз а други Султан. Озрен има старијег брата ВоЈислава, који је у оно доба био у Паризу на наукама. Озрен је сваки час слушао од родитеља својнх, да је Војислав у Паризу, да је дошло писмо из Париза и т. д. Једнога дана запитаће неко нашег малог Озрена: Ала, бога ти, Озрене, а где је сад Војислав? Озрен брзо одговори: — У Султану!

„Заставин 4 садашњи уредник цитира многе Будапештанске листове, који одобраваЈу нови Будапештански програм* српских „првака," а у бр. 48 вели у уводном чланку: „После Б у д ап ежт а н ске ш т а м пе није ни бечка штампадуго заостала са својин назорима о конференцији српских првака. Одобрење с којим и она излази насусрет одлукама ове конференције, није ни мало мање од оног, које изразише њене друге у Буди|(пешти." Дакле је „Заставин" садањи уредник задовољан, што му „Будапештанска^и^бечка* штампа про грам „одобрава" и „излази насусретодлукама." Из овога можемо само то научити, да је оно добро и корисно по нас, што будапештанска и бечка штампа о добрава. Жив ми Тодор, да се чини говор ! V: I Ни „Стармали* нијеза бечкеречки програм! А како би он био за бечкеречки програм, кад смо ми толико пута читали у новинама, да је програм бечкеречке читаонице: не држати никакве листове! Против таквог програмамора се „Стармали" одсудно опрети, особито сад при прелазу у другу четврт. Ми смо дакле за то, да се та б е ч к е р е ч к а н а ч е л а напусте не само у Бечкереку, и не само у Будимпешти и у Кикинди, него и у целоме српству, па да се пригрле начела нове српске странке, којауглавном гласе: и Не1Г туаз ћеПеп капп!," ца тако и ми желимо, да и „Стармалога* „потпомогне сваки кој и може да потпомогне!" Онда ће оне друге тачке будапештанског програма бити са свим излишне, јер и „Стармали" 1. потпомаже развијтак наше миле државе, 2. брани рав-