Стармали

виноградима могу да се скрвају и иотруну, али њихове четири програмске т а ч к е неће се нпкад оборити, нити ће постати труле; на земљи нема данас ч у д а, а радњи ових наших »првака" сваки се живи мора чудити, — аиз тога свега сљедује, да то није био е м а љ ски збор" као што „Застава" скромно вели, него је то морао бити некакав друкчији. А какав ? Да ли небесни? Живи људи за сада још не могу зборове горе на небу држати, а друго: небо снада у „Аузланд", а како је властима у Угарској забрањено давати Србима цертификате и иасоше за „аЈзланд", то ови неби логли тамо ни отићи. Него да какав је то збор онда био? То је било нешто између з е м љ е и е е б а, дак ле онако у ваздуху. Они су дакле зидали своје закључке у ваздуху, и да пије ваздуха, неби ти аакључци ни живети могли, као и уопште што без ваздуха нема живота. Но како се н а з д у х састоји из г у ш и к а и к и с и к а , то се онда немој ге чудити, што нас закључци наших „првака" тако г у ш е, и што су нам тако к и с е л и, Но у ваздуху има обично и п р а х а, иа и овај кикиндски збор је в елики ирах подигао. Народе српски, обуци „штаубмаитл" и чувај очи од те ирашине, јер ће ти засузити и закрвавити ! Аб.

-о*==*»о-

ђаволска прича. (Свршетак) — Хм, хм! одговори доктор, то има нека смисла, само ми је здраво из ненада дошло, а изнепадне ствари човек сумњиво гледа. Но куд пукло да пукло, де да чујем што год од те ваше мудрости. Онда се ђаво учтиво поклони доктору, ухвати га иснод руке и пође с њиме кроз шуму да се шетају. 'Гу му је показивао разне ствари и много му је шапнуо на уво ; доктор је више пута убезекнут застао, више пута га је и сумњиво погледао, а пеколико се пута гласно засмејаоПосле кратког времена рећи ће ђаво „Рггта 1ес11о бгет евк", за данас нека је доста, јер све што је сувишно то је и нездраво. Сутра пред вече дођите опет амо, па ку продужити науку у коју сам вас тек увео. Други дан доктор-професор држао је у школи своје предавање. Слушаоци не могу доста да се начуде слушајући ствари о којима до сади ни појма не имадоше. Мудрост се све пресипа и ђаци у брзини не могу све ни да прибележе, што сада чуше. Пред вече одшуња се доктор опет у шуму, где га је ђаво већ чекао. Ту ђаво настави своју науку, други дан тако исто и то је тако ишло пуних пет дана. Онда ђаво

У П1 Т И П Ц И. §. Ника Максимовић ми долази као други патријар Арсепије Чарнојевић, јер ето и он хоће да преведе Србе у — Угарску. * * * □ Ал наши су стари дошли амо да п р о т ер а ј у Турке, а овом п р е л а з у напротив р а д у ј у с е „Т у р к о си!" * * * Мени је врло неправо, што су недавно саградили жељезницу од Бечкерека до Кикинде, те се и бечкеречкн програм тако преко ноћи превезао у К и к и н д у. Боље би било да је остало по старон! * * * ) Наши „прваци" Милан Грозни и др., што су у кикиндској арени садељали оне „четир тачке" новог ирограма, отидоше после збора сви скупа на једно место, где су до зоре певали познату ускршњу песму: „Придите пиво пијем новоје" (т. ј. нов живот ћемо од^ад живети). * * * сј Требали су они у Кикинди још и пету тачку додати : „да ће се делити ,и б ерланд." Онда би за тај програм гласало свих 14.000 Кикинђана. * * * — Кад су оно лане кикиндски „прваци" онако рече: Е, сад сам вас упозпао са основним правилима, а сутра ћемо да пређемо на саму ствар биже и нодробније. Доктору се вртило у глави од ванредности ове науке, и осећао се тако глуп као најглупљи ован. Ако су ово само оенови, да шта ће тек бити кад приђемо к ствари, —■ тако мишљаше он у себи кад се кући враћао. Кад је кући дсшао уђе у њега нека страва. Ходао је брзим корацима по соби горе, доле. Мени се. вели, овај посао не свиди. Ја још никад нисам чуо да је ђаво поштен био. Мозак ми је већ заврнуо, кад се сутра састанемо заврнуће ми још и шију ; јер то ђаво врло вешто уме. Само кад бих знао како да га се отресем. Али како да почнем, — кад сам се већ тако дубоко с њиме упустио. Тако му је у глави једна мисао другу гонила. На последак извали се у постељу и заспа. Спавао је неколико сати па се онда на једаред трже> протрља очи и рече: „Браво, то ће бити добро! Тако ћу да радим !" па се онда окрете на другу страну и онет заспа. Сутра дан у вече нађоше се они опет у шуми —■ то јест доктор и ђаво — баш код оне јеле, у којој је негда ђаво био зачепљен. Баш је ђаво хтео да отпочне своје предавање кад га доктор запита: Ал од куд ви то све знате ? Видите, ја вас доста разумем, само ми једно не иде у главу. — А шта то ?