Стармали

,,С"ТА1'М АЛИ" БРОЈ 10 ЗА 1884.

гомилице прилагали на Ч а и г о в е, ја сам одмах знао да и Кикинда најбољи терен за стварање нових политј/чних програма. * * * =0; Дакле су кикиндски коаференцијаши, Ника Максимовић, Касапиновић, Тоша Бекић и др. прогласили себе (као што „Заставпн" телеграм јавља) за ,,Српску народну страпк у", а ,,3 а с т а в у" за свој орган. Ал' молим да нам кажу, којој су странци они д о с а д а нрипадали и које је био д о с а д Нзихов орган ? * * * Па кад су узели ,,3аставу' : , што нам бар Тошу Бекића нису оставили; или кад су већ узели Тошу Бекића, што нам бар „Заставу" не оставише?! * * * □ Бечкеречки се нрограм (у нункту Ш.) постарао чак и за Е р д е љ ; али то исто видимо и код кикиндских „првака'*: ту видимо неке ердељске т а н. и р е. •* •» * Па кад су Кикиндски збор држали у а р ен и, зашто онда Будапештански није држан у ц и рк у с у ; ту бар доликује правити нагле скокове и публика радо тапше. * * * јф Кад једна страна много п о п у с т и, онда друга (владајућа) хоће радо да поп|сти! — Како сте могли ви са толиким вашим трбухом и са таким роговима, како сте могли стати у ову малу рупу у тој јели. — Па ништа лакше од тога, то јест за онога, ко се разумева у волшепству. Хоћете ли да вам покажем. — Ја би вас баш лепо молио; та ме ствар здраво интересује. Молим дакле да видим тај експерименат. — Добро, пазите само. И онда поче ђаво да се пригиба и бекељи а међу тим је једнако говорио : Шундо ротун до, дабо %ебаао 1 стиско каииско, мијао. Аликвандо сиљоснандо, уиче ди иуиче, реао ди клуче. шиги, миш, ето виш ! После сваке ове речи бивао је све мањи најпре иао теле, па онда као лисица, за тим као мачка, на иоследак као миш, па онда ајдац, скочи у ону рупу, у којој је пегда био зачепљеп. Чим се ђаво створи у рупи доктор трже из џепа чеп забоде га у рупу, па удри паменом по њему док се пије са свим заглавио. Међу тим је непрестано читао оченаш> а напоследак, ради веће сигурности направи хсредом на чепу подебео крст. — Е сад сам ђавола надмудријо. Тај се више не^е извући из ове јеле, догод не иструне А јела ће за цело дуже трајати него што ћу ја живети. — Весео доктор, као никада у свом веку. Ту је ноћ тако слатко спавао, као окупан.

* * * НШ „Застава" допоси с разнпх страпа телеграме у којима се одобрава нов програм; сад чујемо да су стигла одобравања и од Дебрецина, од Шарошпатака, од Кечкемета и од — II а н е. * * & 0 Брат Панта назива Велику Кикинду српским Вилагошем; но „вилагош" значи нешто „светло", а нама изгдеда оно кикиндско недоношче нешто т а м н о. * * * □ Сад више не треба рећи: ,,0д Пеште даж' до Црне горе", него „Од Пеште даж' до — Велике Кикинде" (Само нека слагач пази да не сложи „л а ж к уместо „даж' л /) * * * А Ја сам се увек смејао, кад сам читао плагате од циркуса, кад бсћавају преставу са „сасвим ноВИМ програмом". Ово је увек по дотичну касу пробитачно било. * * * (5Ј) Шта се кува за кулисом: Је ли купус, сарма ли? Како било, ал' тог „коста" Јако с' боји „Стармали"! * * * * Е па, господо „Нотабилитети", а кад ћете нам платити салдумаш на нов програм? Аб.

Други дан оде доктор-професор у школу да држи своје предавање. Са пуним доетојанством и важношћу седе за катедру и хоће да почне говорити. Али — циц ! Не може да му падне баш ништа на ум, као да је и његова глава онако исто зачепљепа, као ђаво у јели. Не само да је св ј заборавио што је од ђавола чуо, него још и оно што је пре знао. „Господо, го-го-господо, — муцаше он, — сад ћемо на (али на шта да пређе. кад баш ништа не зна!). Слушаоци се узверише, згледази се, згледали, напоследак узеше своје капе, па одоше из школе. И тако је сада ђаво зачепљен у јели; бог зна кад ће се оданде ослободити. Али се и доктор налази у врло непријатном стању. Јер од како им ђаво не шапће науку никако не могу да напредују. Нешто мало знаду, али то> је тако мало, да се и сами од тога страше, јер не могу ни себи да помогну. Зато се доктори одлучише да опет потраже ђавола. Опи иду по шуми, по мраку траже и цуњају, прислушкују и куцкају, питају и пипају, (ваљда траже онај чеп) — али никако да напипају. (Превео. А 3. Р. *) *) Нама се и самима ова прича пе допада сувпше, — али је ипак штампасмс, да се тиме осветпмо оним докторима, којр. би нам могли далекс бољу хумореску нанисатп, али која вајда, што би могли, кад неПе. Ур. *